Pice: od istorije, preko recepata do kutija

Jedna od brojnih legendi o nastanku najpoznatijeg jela na svetu – pizzi, kazuje da je vlastela koristila tanke lepinje od testa umesto tanjira koje su, pošto bi se najeli, bacali kroz prozore dvoraca u kojima su živeli. Znajući za to, sirotinja je stajala ispod prozora, čekajući kada će ti tanjiri od pečenog testa sa ostacima hrane biti bačeni, kako bi se i sami najeli.

Druga legenda kaže da su italijanski pekari, radi provere temperature pećnica pre stavljanja hlebova u njih, eksperimentalno koristili tanke okrugle komade testa. Pa su te pečene tanke lepinje delili sirotinji, da ih ne bi bacali, a ovi su na njih stavljali – sve što bi se još našlood hrane, da ne bi jeli suvo testo. Nastavi sa čitanjem „Pice: od istorije, preko recepata do kutija“

 

Šta je liposukcijska dijeta

Sigurno da ste do sada čuli za liposukciju, ali da li znate šta podrazumeva liposukcijska ishrana?

Razlika između ova dva termina ima, iako i jedan i drugi služe da biste se oslobodili neželjenih suvišnih kilograma. Ipak, mnogi ljudi će vam preporučiti ovu drugu opciju, iako je prva poznatija. Ako smo vas zaintrigirali, pročitajte ovaj tekst i saznajte šta je liposukcijska dijeta i kako je treba primenjivati.

Šta je u stvari liposukcija, a šta spada pod liposukcijsku ishranu

Liposukcija je zahvat u estetskoj hirurgiji i podrazumeva isisavanje masnih naslaga.

Liposukcijska ishrana je medicinski tretman za smanjenje telesne težine, čiji autori tvrde da je bezbedna za zdravlje.

Naziva se još i “liposukcija bez noža”.

Neka od poznatih lica koja su probala da promene svoje navike i na određeni period pređu na ovaj način ishrane jesu Halid Bešlić, Suzana Mančić, Željko Samardžić, Tijana Dapčević… I svi su zadovoljni postignutim rezulatatima. Nastavi sa čitanjem „Šta je liposukcijska dijeta“

 

Ajvar, od biranja paprika do prženja – mali saveti za veliku uslugu

.

Ovaj tekst  nije namenjen onima koje su odavno apsolvirali umetnost spravljanja „srpskog kavijara“, već mladim domaćicama koje do juče nisu znale ni kafu da skuvaju pa se opravdano plaše da uđu u ovaj, za njih sasvim razumljivo, krupan zalogaj.

IZBOR PAPRIKA

Birati kvalitetne i zdrave paprike spljoštenog oblika, zato što se one najlakše i ispeku i oljušte. Neka su i skuplje, na kraju se – isplati, jer nećete dangubiti oko pečenja i ljuštenja (ništa teže, nego ljuštiti loše ispečenu papriku, dok vas čeka još na stotine njih). Na primer, ovakve:

Zdrava, čista, lepa paprika, dušu dala za pečenje i ljuštenje
Zdrava, čista, lepa paprika, dušu dala za pečenje i ljuštenje

Nastavi sa čitanjem „Ajvar, od biranja paprika do prženja – mali saveti za veliku uslugu“

 

PRVI SRPSKI KUVAR

th (2)

Verujem da većina vas svakog jutra, čim otvori oči, postavi sebi isto pitanje:

-Šta danas da kuvam?

Svi želimo da to bude nešto zdravo i ukusno, ali vremena za kupovinu namirnica na pijaci baš i nemamo mnogo, kao ni za spremanje komplikovanih jela pa se kuvanje uglavnom svodi na pripremu nekog jela koje se brzo napravi, a može i da se na brzinu podgreje.

Nastavi sa čitanjem „PRVI SRPSKI KUVAR“

 

ŠTA SE JELO U SRPSKIM GRADOVIMA U XIX VEKU

 

af0895abbf85a19ac25794b5cc37f1ed

Pre neki dan mi dodje u posetu drugarica,sasvim iznenada.Razlog za posetu je bio što me je poželela,što se odavno nismo videle ali i to što joj je nestala struja.

Taj nestanak struje je ustvari i bio glavni razlog što je svratila,jer kako reče,ne može ništa da uradi u kući.Nema tople vode,ne radi mašina za pranje veša,mašina za pranje sudova,usisivač,šporet….

Kod mene je bilo struje pa sam skuvala kafu i tako počesmo priču o tome kako su nekada žene uopšte funkcionisale u kući kada nije bilo svih tih aparata koji rade na struju.

Vratismo se tako u XIX vek kada su u Srbiji počeli da se formiraju gradovi. Nastavi sa čitanjem „ŠTA SE JELO U SRPSKIM GRADOVIMA U XIX VEKU“

 

Rižoto sa šafranom uz škampe pohovane u tempuri

Za decu, bicikliste i nutricioniste

Poslednjih godina sam intenzivirala svoje, inače celoživotno opredeljenje da skoro svaki dan, skoro cele godine, bar malo tokom dana provedem vremena  vozeći bicikl. Kod mene je to stvar stila života, bez koga ne bih mogla, kao što ne mogu bez lične higijene. Pošto ipak vozim bar tridesetak kilometara nekoliko puta nedeljno,  osim što bajkom idem na pijacu, na posao, u banku i poštu, moram da imam i neki lakši režim ishrane.

Pirinać sa šafranom kao prilog uz škampe
Pirinać sa šafranom kao prilog uz škampe

Na meniju su često riba, piletina, plodovi mora, jaja i sir.  Crveno meso u našem tročlanom domaćinstvu niko ne jede. Da bih spojila korisno i ukusno za moga sina, koji iako ima skoro osamnaest godina i dalje najviše voli pljeskavice i krompiriće, pored svih egzotičnih ukusa kojima smo izloženi, morala sam za plodove mora da nađem neki recept koji će on prihvatiti sa lakoćom. Školjke na primer ne znam da pripremam, a lignje jedva da pristaje da jede iako imam sjajan recept. Jedino što mu paše su kozice ili gambori, kako ih zovu u našim ribarnicama. Pre neku godinu je sa nepoverenjem jeo škampe u ljusci, koje sam ja tamanila bukvalno svaki dan u jednom petozvezdastom hotelu u Port el Kantaoui, Tunis. Tunis je jedna od retkih država u kojoj moj budžet može da dopusti  tretman five stars , moram priznati. A nisam gadljiva, naprotiv.

Nastavi sa čitanjem „Rižoto sa šafranom uz škampe pohovane u tempuri“

 

STIŽE LETO – NE KUVAJTE SE, VEĆ KUVAJTE S OSMEHOM NA LICU

Flori kuvanje
Preuzeto sa: https://www.pinterest.com/vintageeveryday/

Prošao je još jedan maj i u ovom junu koji smo počeli da rastrošujemo temperatura počinje da raste. Leto je na pragu. Neki mu se neizmerno raduju, a znam dosta onih koji leti žive samo u rano jutro i kad noć prekrije grad. U međuvremenu psuju toplotu, zatvaraju se u klimatizovane prostorije i čekaju da prođe.

I, tako čekajući nisu ni svesni da prolaze dani, da promiču neka zanimljiva iskustva ili jednostavno trenuci za kojima će jednog dana duboko žaliti. Jednom će nam i svaki vreo dan biti zlata vredan, ali zalud će biti naša sećanja na vreme koje se ne može vratiti.

Nastavi sa čitanjem „STIŽE LETO – NE KUVAJTE SE, VEĆ KUVAJTE S OSMEHOM NA LICU“

 

Stari specijaliteti srpskih kafana

Srneci--gulasJednom mom prijatelju, Valjevcu koji živi u Nišu,  stari drugari ne mogu da oproste što se ne oduševljava kvalitetom roštilja na koji ga vode kada god ode u rodni kraj. Džaba mu svaki put predstavljaju nove restorane, on na sve njihovo oduševljenje „e, ovo da probaš pa posle hvali taj tvoj niški roštilj“ odgovara samo sa…

„Kad probate niški roštilj, shvatićete zašto se mrštim. Vi mene možete da vodite u pečenjaru i na kupusijadu, ali Nišliji nikako ne pominjite roštilj van Niša.“

Da je neko radio istraživanje ili bar anketu sa posetiocima Niša, sigurna sam u to da bi među tri stvari koje su ih u njemu oduševile bila hrana, a pogotovo roštilj. Za koji se ne zna je li ukusniji u mnogobrojnim kafanama koje se otimaju o prestižnu titulu najboljeg, na kioscima brze hrane iz čijih izloga naprosto mame svi oni roštiljski delikatesi ili u domaćoj režiji. Nastavi sa čitanjem „Stari specijaliteti srpskih kafana“

 

Kako su nekada… ili zašto ovako… pitamo se ponekad

Od kako je prvi put okusio ispečeno meso, čovek neprestano istražuje i pronalazi nove načine pripreme hrane, nove začine, nove kombinacije namirnica, nove materijale za izradu posuda u kojima se priprema hrana.

Ponekad nam padnu na um pitanja: kako su čuvane kvarljive namirnice pre nekoliko vekova, na primer; kako se postilo u vreme kada se nije znalo za zejtin; zašto se sušenje mesa u jednom kraju odvija po jednoj, u drugom po drugoj… u trećem po nekoj sasvim desetoj recepturi; kako to da u nekim krajevima praziluk koriste samo dok ima potpuno zelena perca; zašto negde bacaju ukvareno mleko, a u drugim krajevima ga utople čim je skuvano kako bi se što pre ukvarilo i tako ga konzumiraju; kako to da se hleb, mešen nekada jednom ili dva puta nedeljno nije kvario i to i bez aditiva; kako se čuvalo meso posle svinjokolja kada nije bilo zamrzivača, kako se sladoled nije topio na letnjoj žezi , je li istina da u nekim delovima sveta i ne znaju za postojanje otrovnih pečuraka…

Sušenice s jugoistoka Srbije
Sušenice s jugoistoka Srbije

Nastavi sa čitanjem „Kako su nekada… ili zašto ovako… pitamo se ponekad“

 

Tradicionalna jela Hesena

Frankfurter Kranz
Kada sam početkom 2004. stigla za Njemačku, na mnogo toga trebalo se priviknuti. Kad bi mi svega došlo preko glave, mogla sam se zatvoriti u naša četiri zida i zamišljati da sam u svojoj zemlji. No, jedno nisam mogla promijeniti- ponudu jela kada smo otišli prijateljima Nijemcima u posjetu.

Vjerujete li mi da mi ništa, ali baš ništa nije bilo ukusno?! A oni su neki čudan narod, jedu i stalno komentiraju: “ooo, tako je fino”, “mmmm, kako je ukusno”, “mmmm ovako, pa onako”. “Ma što je tu fino?”, pitala sam se svaki puta (u sebi, naravno).

No malo pomalo, i meni je sve postajalo ukusnije. Doduše, ni nakon 12 godina nisam počela glasno komentirati prilikom svakog zalogaja (ako se ne računa da pohvalim kuharicu, samo jednom, časna riječ), ali dogodilo se nevjerojatno- u mojoj kuhinji se sve češće na meniju nađu tradicionalna jela iz ove pokrajine. Nastavi sa čitanjem „Tradicionalna jela Hesena“

 

Kako su se hranili srednjevekovni Srbi

Sofra- tradicionalni sto za obedovanje i srednjevekovnom srpskom domaćinstvu
Sofra- tradicionalni sto za obedovanje i srednjevekovnom srpskom domaćinstvu

Danas se u Srbiji puno govori o očuvanju tradicije, uz  evidentnu opasnost od pomodarstva i i izmišljanja nekih elemenata koji ne pripadaju srpskoj tradicionalnoj kulturi. To očuvanje se uglavnom svodi na izgradnju etno sela i otvaranje „etno restorana“ u kojima se služe jela iz tradicionalne kuhinje i sve to u cilju razvoja turizma, a usput su se negde izgubila sećanja na to kako su se nekada u Srbiji spremala jela, koja su se jela kuvala, u čemu su se kuvala, iz čega se jelo i šta se jelo.

Gastronomsko nasleđe nam daje sliku o identitetu nacije.

Na osnovu hrane se može videti kako izgleda društveni život, kako izgleda svakodnevni život porodice i koju ulogu ima hrana u životu te porodice, jer hrana je živo kulturno dobro.

Nastavi sa čitanjem „Kako su se hranili srednjevekovni Srbi“

 

Bečka kuhinja- biftek s boranijom i supa od belog luka

Tradicionalno se u Beču poznata Saher torta servira sa šlagom. Iako u tom slučaju samo nenametljivi pratilac, slatka pavlaka od koje se mućenjem dobije šlag, nezaobilazan je sastojak u bečkoj, odnosno austrijskoj kuhinji. 

Saher torta
Saher torta

A u popodnevnu kaficu, uz koju obavezno ide i neki kolač, kako Bečlije vole da kažu “melšpajz”, mnogi umjesto mlijeka preferijaju staviti specijalnu kafe pavlaku, masnoće 10-15%. Iako su svjesni štetnosti  kalorija koje pavlaka  sadrži , Bečlijama je uživanje u hrani na prvome mjestu, te se tako nerado odlučuju na neku zdraviju varijantu, mada je trend zdrave ishrane u primjetnom porastu.

Nastavi sa čitanjem „Bečka kuhinja- biftek s boranijom i supa od belog luka“