Gost na blogu: Eva Kovač Peckai – o mačevanju, čičku, uskoro i o kuvanju

Ovo je po prvobitnoj zamisli trebalo da bude mesto na kojem ćemo objaviti tekst Eve Kovač Peckai o lekovitom bilju, o čemu već dugo vremena piše i za Bunjevačke novine. No, kako su naši razgovori u vezi s tim tekstom odmicali, otkrivala sam sve zanimljivije detalje iz biografije ove višestrane osobe čiji penzionerski dani su ispunjeni ne samo brigom o porodici, već i mnogobrojnim aktivnostima, interesovanjima i hobijima. I stoga vam najpre predstavljamo ovu zanimljivu Somborku kroz nekoliko crtica iz njene bogate biografije.

Eva Kovač Peckai
Eva Kovač Peckai

Rođena je 1953. godine u Somboru, u prosečnoj jugoslovenskoj porodici i, kaže, od svojih divnih roditelja naučila je mnogo toga dobrog. U rodnom gradu se školovala, učeći i da plete, hekla, šije, kuva i… baveći se sportom. Najpre, sa šest godina je počela da se bavi plivanjem, a zatim sa devet i – mačevanjem. Vremenom je ljubav prema mačevanju prevagnula, pa se njime bavila narednih 15 godina, sve do udaje. Započeti Farmaceutski fakultet nije završila, a napominje: diplomirala sam u braku i na odgajanju dvoje dece.

Mačevalački kolaž
Mačevalački kolaž

U mačevanju je postigla značajne rezultate i jedino za čim žali je što u svojoj sportskoj karijeri nema učešće na Olimpijadi: država nije imala para da pošalje ekipu na ovo takmičenje.

Već posle nekoliko meseci od početka bavljenja mačevanjem postala je pionirski vojvođanski prvak. Za nju samu najvažniji i presudan pehar je onaj koji je osvojila na Internacionalnom prvenstvu u Zagrebu – Sajamski kup Zagreba, koji se i danas odrzava. Prvo mesto osvojila je u  trostrukom baražu sa Verom Jeftimijades i Svetlanom Kukic, te 1969. godine sa nepunih 17 godina,  a prvenstvo je bilo seniorko. Na Balkanijadi u Atini 1971. godine osvojila je sa ekipom bronzanu medalju, a na Balkanijadi u Bukurestu 1973. brozanu medalju u ekipnom i 7 mesto u pojedinačnom plasmanu.
Dva puta je učestvovala na evropskom ženskom seniorskom prvenstvu u Torinu i
jednom na svetskom u Beču.
Dobitnica je Oktobarske nagrade Sombora.
Skoro 30 godina  piše o lekovitom bilju. Voli da kuva, da slika i da fotografiše, uživa u prirodi, u šetnji, ali i u svom seoskom domu, otkad ga je zamenila za gradski život.
U ovom broju objavljujemo tekst Eve Kovač Peckai o čičku, a uskoro i neke od njenih fantastičnih vojvođanskih recepata.

U šetnji
U šetnji

ČIČAK – ARTICIM LAPPA – KOROV ILI LEKOVITA BILJKA

Čičak je poreklom iz Azije. Rasprostranjen je po Severnoj Americi i Evropi.
U Srbiji spada medju najrasprostranjeniji korov.
Njegova nalazišta su pored puteva, neobradjena polja, livade, pored potoka i reka.
Čičak je dvogodičnja biljka U prvoj godini pojavljuje se veliki prizemni listovi sa
peteljkama nepravilnog srcastog oblika. U drugoj godini izrasta dugačka uspravna
veoma razgranata stabljika. Odući prema vrhu listovi su sve manji. Cveta u
glavicama zeleno-crvenim, gusto zbijenim. Može narasti do 1,5 metar u
visinu, koren mu je vretenast, a listivi dugi i do 50cm.
U prošlosti se koristio kao hrana i lek protiv artritisa i gihta.
Veoma je cenjen u tradicionalnoj medicini.
Kod čička je svaki deo lekovit: list, seme, koren.
Za lekovite svrhe i upotrebu sakuplja se dvogodišnji koren.

LEKOVITOST ČIČKA

Koren se koristi kao protivotrov,  pospešuje mokrenje, znojenje, čisti krv.
Mlado lišće se koristi kod upale želuca, kod nadutosti, kod čireva i ranica u ustima.
Napitak se sprema tako što se 10 grama suvog mladog lišća kuva 5 minuta u
jednoj litri vode.
Seme čička ima jaču moć od korenai lišča. Od njega se priprema čičkovo ulje koje se koristi protiv peruti i kod opadanje kose.
Ulje se priprema tako što se šaka suvog i samlevenog semena sipa u staklenu
teglu, prelije se sa 2 kašike dobre domace rakije ili medicinskog alkohola i
ostavi da odstoji tri nedelje, a zatim se dodaju tri litra domaceg maslinovog ulja i
ponovo ostavi  četiri nedelje da odstoji, zatvoreno gazom kako bi ispario alkohol, uz povremeno mućkanje.
Od korena čička se pravi napitak protiv reume, artritisa i gihta na sledeći način;
jednu supena kašiku suvog korena čička i toliko lišča čička kuvati u pola litre vode pet minuta. Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Pije se
ujutro i uveče po 2 supene kasike.
Koren čička se ranije koristio za lečenje polnih bolesti, čireva i rana na sledeći
način: koren čička se mleo u prah i mešao sa maslinovim uljem. Time su se mazale
gnojne rane.

Mast od čička se dobija tako što se svež kren isecka na sitne kockice i iz njega se
iscedi što više soka, koji se pomeša sa nesoljenom, devet puta propranom i na gazu
promešanom svinjskom mašću.  Mast se čuva u frižideru u staklenoj posudi dobro
zatvorena.
Nekoliko puta na dan se nanosi na problematičnu kožu!
Jos jedan način za pravljenje čaja od čička: jednu supenu  kašiku suvog korena
čučka preliti vrelom vodom – 3 dcl i ostaviti da kuva 3 minuta.Skinuti sa vatre, ostaviti poklopljeno 15 minuta. Pije se sa medom u gutljajima nekoliko puta na dan ili se koristi za obloge.
Losion za kosu od čička: svež koren – 30 grama čička, preliti sa 300 ml
ključale vode i kuvati 15 minuta na tihoj vatri. Posle kuvanja dodati jednu
kašiku jabukovog domačeg sirceta i jednu manju glavicu narezanog
crvenog luka. Ostaviti da odstoji ceo dan  i procediti.
Ovaj losion se nanosi na glavu. Trebalo bi da stoji sat vremena, posle čega se kosa
opere veoma blagim šamponom ili dečijim sapunom.
Suvi prah od korena čička pomešan sa zečijim uljem izvlači strana tela iz rane.
U slučaju peremećaja Nervus Facijalis-nerva lica, zdrobi se svež koren i lišće sa
donjim delom stabljike i to se privije na zdravu stranu!
Kada se lišće čička skuva u belom domaćem vinu, leči mokraćne puteve i čisti od
kamenaca.
Koren čička je čest sastojak raznih čajnih mešavina.
Pomešan sa listom crnog duda i borovnice koristi se kod  dijabetesa.
Pomešan sa listom žalfije i kupine koristi se kod upale grla i krajnika
Lišće čička je jestivo i može se koristiti kao salata.
Na Havajima je rasprostranjeno mišljenje da čičak ima afrodizijačko dejstvo pa se
mladencima uoči prve bračne noći poklanja koren čička!

ČAJNA MEŠAVINA ZA ČIŠČENJE ORGANIZMA
– koren čička 100 grama
– rastavić 100 grama
– laneno seme 100 grama
– kopriva 100 gramaSve biljke pomešati pa 5 supenih kašika preliti  litrom ključale vode, promešati i ostaviti  da odstoji pola sata. Procediti kroz gazu i popiti celu količinu u toku dana.

ČAJNA MEŠAVINA ZA ORGANE ZA VARENJE
-čičak 100 grama
-nana 100 grama
-hajdučka trava 100 grama
Sve biljke pomešati  i 2 supene kašike i preliti šoljom ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji pola s

 

Autor: Negoslava Stanojević

Zalutala sam u ekonomske nauke, a zapravo pisanje mi je fah. Sve sam manje novinar, a sve više kopirajter i bloger i pomalo pisac. Ako me zavidan broj ljudi zna kao autora priča na zaplanjskom dijalektu, bar 75 puta više njih zna me kao autora nekoliko zanimljivih recepata objavljenih na blogu Negoslava’s, po čemu me već prepoznaju i lokalni prodavci. Jedne godine pola Fejsbuka je pravilo ajvar po mom receptu, a mnogima je to postao, kao i meni, naomiljeniji recept za srpski kavijar. Što mi je “opravdanje” i za učešće u ovom projektu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *