Hrana na Kubi

Sok od Ananasa na Kubi

Kuba je najveće ostrvo Karipskog mora (preko 11 miliona stanovnika na oko 110 km2) sa inspirativnom istorijom, raznovrsnom kulturnom baštinom i živopisnom kulinarskom tradicijom.

Na kubansku kuhinju presudno su uticali Španci, Afrikanci, Kreolci i stanovnici ostalih Karipskih ostrva.

Svako od njih donosio je vekovima svoje običaje i postupke pripreme hrane. U ovom tekstu opisaćemo neke zanimljivosti o svakodnevici na Kubi, sa posebnim osvrtom na kulinarstvo ovog dela sveta.

Pre nego odete na Kubu raspitajte se o…

Politika.

Kuba je jedna od nekolicine zemalja na svetu koja je i dalje pod uporištem komunizma  i specifične sisteme funkcionisanja: recimo, nemojte da vas iznenadi veliki broj policajaca na ulici; dobro se raspitajte šta smete da slikate, šta ne. Verovatno nećete smeti da fotografišete aerodrome, vozove, železničke stanice i luke. Posebno obratite pažnju na oblasti koja često nisu dobro označena.

Novac na Kubi.

U ovoj zemlji je prisutna dvostruka ekonomija. To znači da su u upotrebi dve različite valute, CUC (konvertibilni pezos) i CUP (lokalni pezos, lokalno poznat kao monedal nacional – doslovno nacionalni novac). Nije preporučljivo trošiti mnogo novca i nositi ga sa sobom.

Način komunikacije na Kubi. Restrikcija i kontrola Interneta je prisutna, ograničena je dostupnost svih načina telekomunikacija – mobilne mreže, telefonske govornice i sl.

Za razliku od ostalih ostrva na ovom području, Kuba je mnogo manje komercijalizovana i zato nudi jedinstveno autentično iskustvo. S druge strane, opreza nikad na odmet: ako ste turista, očekujte restrikcije na sve strane, ne samo zbog političkog ustrojstva zemlje, već i zbog monetarnih propisa. Izbegavajte sve moguće nepovoljne incidente.

Uticaji drugih zemalja na kulinarsku tradiciju  i svakodnevno spremanje hrane

Za jedno tipično kubansko jelo zaslužni su španski i afrički uticaji. To se jelo pravi od pirinča i pasulja koji se kuvaju zajedno ili odvojeno. Ako se zajedno kuvaju dobija se congri ili moros y cristianos (crni pasulj i pirinač, kao glavno jelo, ne prilog). Ako se kuvaju odvojeno, naziv im je arroz con frijoles i tada se pasulj služi u zasebnoj posudi, a preliva se preko pirinča. Kostarika ima slično jelo galo pinto; arroz con gandules se pravi u Portoriku, u Venecueli pabellón criollo, dok se u Španiji zove paella valenciana. I vrlo ukusno jelo, pollo en salsa (piletina u umaku) u stvari dolazi iz Španije.

Kineski doseljenici imali su još jedan uticaj na kubansku hranu. Danas se često sprema la caja china, „kineska kutija“. Kubancima se svideo ukus reš pečene svinjetine koju su spremali  kineski radnici u kineskoj četvrti Havane: prase se sprema na improvizovanim drvenim kutijama s metalnim koritom.

U metalnom koritancetu se nalazi ugalj, preko njega je postavljena rešetka za meso(na koje se najčešće stavi celo prase) a preko mesa se postavlja još jedna rešetka. Prase se tako pritisne „u sendvič“ i peče na ražnju. Na pola pečenja se okrene na drugu stranu. Meso se  peče pet sati i dobija hrskavu koricu, nadimljeno i meko iznutra.

Ovo je postalo tradicionalno jelo: lechón asado (sporo pečena svinjetina) koju Kubanci spremaju na velikim svečanostima.

Svakodnevna kubanska hrana

Zbog kubanske klime, tropsko voće i korenasto povrće (malanga, krompir, boniato i juka) deo su mnogih jela. Ima i dosta jela od morskih plodova jer je ostrvo bogato ribom. Ostala popularna skrobna hrana su plantain (vrsta banane), banane i riža.

Tostoni su spljošteni i prženi zeleni plantaini (način spremanja doneli robovi iz Afrike).

Kineski uticaj je značajan jer su na tlo Kube prvi doneli pirinač, jedna je od glavnih namirnica ne samo Kube već i cele Latinske Amerike. Pirinač se zapravo smatrao egzotikom dugi niz godina jer nije bio domaći proizvod.

Takođe, tortilja je na Kubi jednostavno jelo – to je običan omlet od jaja (kao što se pravi u Španiji) i nema nikakve veze sa meksičkom tortiljom.

I Kubanci vole pizzu.

Neki od omiljenih vrsta su one sa šunkom i kobasicom „chorizo“ ​​i lukom. Chorizo je kobasica od grubo seckanog svinjskog mesa, začinjenog belim lukom i suvom paprikom sa dosta soli. Na primer, chorizo de Pamplona je kobasica s mesom fino mlevenim.

Neke zanimljivosti o namirnicama

Kubanci obično ne zapisuju svoje recepte. Oni svoja kulinarska umeća tradicionalno usmeno prenose sa generacije na generaciju. Kažu, ako baš želite da saznate tajne kubanske kuhinje, postanite deo kubanske porodice.

Kubanski sendvič, mixto, varijanta je sendviča sa šunkom i sira sa pečenom svinjetinom, kiselim krastavcima i senfom. Kubanci kažu da im je ovakav sendvič došao sa Ki Vesta, od radnika iz fabrike cigareta.

U Havani već 70 godina radi jedina košer mesara „Carniceria Kosher“. Fidel Kastro je lično dao dozvolu za rad ovoj mesari kako bi opslužili i poklonike judaizma na Kubi.

Popularno kubansko jelo pod nazivom ropa vieja potiče s Kanarskih ostrva i na španskom jeziku doslovno znači „stara odeća“. Simboličan naziv jer se radi o usitnjenom mesu kuvanom u crvenom umaku, koje, kad se raskuva, liči na trice neke stare odeće.

Zabranjeno je prodavati jastoge i govedinu. Bez obzira na to, govedina i jastozi sastavni su delovi nekih ukusnih kubanskih jela i nisu nemoguća misija za snalažljive Kubance.

Popularni španski krem-kolač “flan” ima svoju kubansku varijaciju i smatra se regionalnom gastronomskom poslasticom; toliko je popularan da je desert dobio posebno ime flan de Cuba u zemljama španskog govornog područja. Pravi se od kondenzovanog mleka, jaja i vanile i podseća na naš koh.

Beli Bacardi je dobio etiketu „Portorikanski rum“, ali rum Bacardi se izvorno proizvodio na Kubi. Ipak, marka se preselila u Portoriko nakon dolaska Fidela Kastra.

Mešavina ruma i koka kole u celom svetu poznata je kao Cuba Libre (Slobodna Kuba) osim na Kubi, gde se naziva i mentirita (mala laž).

Kuba je jedna od dve države na svetu gde je (službeno) zabranjena prodaja Coca-Cole. Druga je Severna Koreja. Ipak, može se naći u nekim radnjama i kioscima

Ernest Hemingvej je voleo da boravi na Kubi. Živeo je u svojoj kući „Finca Vigía“, u Havani koja je renovirana, danas je to pravi mali muzej. Poznat je njegov citat: „Pijem mojito u La Bodeguiti, a daiquiri u El Floriditi“.

Kastrova Kuba i prilike u snabdevanju osnovnim namirnicama
Kubanska revolucija i prekid odnosa sa Amerikom 1961. godine imali su velike posledice po ekonomiju, privredu i društvene prilike na Kubi. Kako su se menjali privredni i trgovinski pravci i struje, tako se menjao i način spremanja hrane i nabavka namirnica.

Kuba je bila odsečena od svojih nekadašnjih partnera za snabdevanje i morala je pronaći druge trgovinske partnere za održanje svoje ekonomije. Kada je Fidel Kastro proglasio komunizam, ojačale su veze sa Sovjetskim Savezom. Tako su su iz Rusije došle na Kubu (i od tada sve više u upotrebi) pšenica, testenina, jogurt, sir. Piletina i riba imali su prednost nad svinjetinom, govedina i svinjsko meso gotovo su nestali iz prehrane.

Na Kubi nema mnogo američkog uticaja na način spremanja hrane, ali zato u kubanskim imigrantskim zajednicama (poput one velike u Majamiju) američki uticaji su itekako prisutni.

 

Autor: Admin

Zadužen da poveže hosting sa receptima i omogući da šporet ne ostane bez struje. Vlasnik turističkog portala TT Group i SEO agencije SEOexpert.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *