Kako se hladila hrana od davnina do danas

Moderni frižider

Zamislite vreme bez frižidera i hladnjaka.

Zamislite koliko je napora i pokušaja bilo kroz istoriju dok nismo došli do današnjeg samootapajućeg frižidera. Sad je lako, pozovete Status Frigo i oni vam na kućnu adresu pošalju ovo čudo nauke. A vama ostaje da uživate bezbrižno sa sladoledom u ruci i bezbrižno planirate novi dan, bez bojazni da li će se hrana pokvariti i da li ste sigurni u uređaj koji ste upravo nabavili.

500 godina p.n.e.

Jedan od najranijih oblika rashlađivanja voća i povrća bila je „kuća od leda“. U visokim planinama, gde je leda bilo tokom većeg dela godine, to je bilo lako – ljudi bi izrezali sa obližnjih stena kocke i table ili ih izvukli iz jezera i reka i u njima čuvali hranu. Poznato je da su stari Hebreji, Grci i Rimljani koristili sneg koji su skladištili u zemljane jame, a Egipćani bi preko noći u njih stavljali zemljane posude pune hrane, da se ohlade.

1740

Prvi oblik veštačkog hlađenja pripisuje se Vilijamu Kalenu (William Cullen), škotskom naučniku. U javnom predavanju davne 1756. godine, na Univerzitetu u Glazgovu, pokazao je rezultat „veštačkog hlađenja“ koji je otprilike išao ovako: pomoću pumpe stvorio je delimičan vakuum nad kontejnerom sa etrom koji se onda grejao, apsorbujući toplotu iz okruženja.

Tako je dobijena mala količina leda, i od tada ovo načelo postaje osnovni postupak pravljenja leda koji su decenijama kasnije koristili svi naučnici. Kalen nikada nije ovu svoju teoriju sproveo u praksu, ali mnogi su pokušavali da ostvare ovu njegovu ideju

1802-1830

Tomas Mor (Thomas Moore), američki biznismen, napravio je hladnjak za hlađenje mlečnih proizvoda tokom transporta. Nazvao ga je „refrigiratory“, dok nije patentirao novi model „refrigerator“ 1803. godine. Početkom 1800-ih, sve više Amerikanaca se preseljavalo u gradove, tako šireći razdaljinu između potrošača i izvora hrane.

Potreba za hlađenjem rasla je iz dana u dan (jer je rasla potražnja za svežom hranom) što je dovelo do promena navika ishrane u onom uzburkanom periodu izbijanja američkog građanskog rata 1860-ih. Do kraja veka desio se veliki privredni rast, naravno, kao srazmerna posledica dramatičnog rasta i razvoja gradova.

1834-1840

Američki naučnik Džejkob Perkins (Jacob Perkins), koji je u to vreme živeo u Londonu, sagradio je prvi rashladni sistem komprinovane pare pomoću etra u zatvorenom ciklusu. Njegov prototipni sistem je zaživeo i bio je to prvi revolucionarni korak ka modernim rashladnim vitrinama, ali nije imao komercijalnog uspeha.

Tek od 1840. stolari su počeli da prave prve kutije za led, osmišljene tipski, kako su iskoristili velike radne delove kuhije u koje su mogli stati veliki blokovi leda. Izolovane drvene kutije bile su obložene limom ili cinkom i korišćene su za držanje blokova leda kako bi hrana ostala hladna. Kapljice koje su se otapale sa blokova sakupljale su se u neku veću šerpu ispod i morale su se svakodnevno prazniti.

Popularna upotreba leda, kao materijala koji hladi, završila je svoje postojanje polovinom 19. veka jer je korištenje prirodnog leda već počelo da postaje zdravstveni problem (zbog zagađenja i nerešenog problema kanalizacije). Rešenje je da se led mehanički proizvodi, što je bila smernica za električne hladnjake i zamrzivače.

1876

Nemački inženjer i profesor Karl von Linde (Carl von Linde) patentirao je svoj postupak – mehaničko hladjenje sastojalo se od isparavanja jedne tečnosti koja je tako povlačila sa sobom toplotu materije koja se hladi.

Pare koje su nastajale pravile su pomoću pumpe pritisak, na kojem se (uz prenošenje toplote na rashladnu vodu) one ponovo pretvarale u tečnost (koja se na kraju vraća u isparivač).

Njegovi su rezultati doveli do dizajna prve pouzdane i efikasne rashladne vitrine sa komprinovanim amonijakom. Rashlađivanje je brzo promenilo i način spremanja, čuvanja i  rukovanja hranom i „ledene vitrine“ su postale sastavni deo mnogih industrijskih procesa.

1913-1918

Prvi električni frižider za kućnu upotrebu kruna je rada američkog naučnika Freda Volfa (Fred W. Wolf) i on ga je nazvao „Domelre“ (tj. DOMestic ELectric REFrigerator). Njegov model nije uspeo na tržištu, ali jedna od njegovih inovacija jeste – tacna za kocke leda prihvaćena je u široj upotrebi i postala uzor njegovim poslovnim konkurentima.

Davne 1918. nekoliko firmi počinju sa radom na novim modelima rashladnih vitrina. Vilijam C. Duran (William C. Durant) pokrenuo je kompaniju „Frigidaire“ za masovnu proizvodnju rashladnih vitrina koja se bazirala na ideji projektanta Alfreda Mellowesa – samostalnog frižidera s kompresorom u dnu ormarića. U međuvremenu, firma „Kelvinator“ počela je sa proizvodnjom prvog frižidera/zamrzivača sa automatskom kontrolom.

1920 -1927

Električni frižideri i hladnjaci još nisu bili u masovnoj proizvodnji i uglavnom su samo bogataši mogli da ih kupe, a koštali su oko 1.000 dolara. Kada im je cena počela padati, tržište se proširilo. Prodaja je porasla sa 200.000 u 1926. na 1.5 miliona uređaja u 1935. Do sredine 1930-ih taj broj je porastao na oko 6 miliona. Švedski proizvođači tehnike Baltzar von Platen i Karl Munters smislili su „apsorpcioni hladnjak“ koji je „AB Arctic“ uveo u masovnu proizvodnju 1923. godine. Dve godine kasnije ovu kompaniju je kupila (i postala njen većinski vlasnik) dugovečna kompanija „Electrolux“. Godine 1927. „General Electric“ predstavlja model „Monitor-Top“. Ovo je bio prvi frižider koji je doživeo zaista veliki bum u svetu – proizvedeno je više od milion jedinica u prvom proizvodnom krugu. Sistem kompresora, koji je emitovao veliku količinu topline, bio je smešten iznad same rashladne vitrine/frižidera. Ovi modeli koristili su sumpor-dioksid ili metil-format kao rashladnu tečnost.

1930-1940

U pokušaju da dokažu da je dizajn Muntersa i von Platena potencijalno opasan, Albert Ajnštajn (Albert Einstein) i Leo Šilar (Leó Szilárd) patentirali su „Ajnštajnov frižider“. Novi dizajn nije imao sastavne delove i radio je pod stalnim pritiskom koristeći samo izvor toplote. Do 1929. godine, hladnjaci sa sistemima komprinovane pare uzrokovali su nekoliko kobnih nesreća kada su otrovni gasovi izašli van. Veliko istraživanje je rađeno tih godina kako bi se pronašla manje opasna metoda hlađenja, što je dovelo do otkrića freona, gasa koji je postao standard za gotovo sve današnje rashladne vitrine (frižidere i zamrzivače). Uvođenje freona odigralo je veliku ulogu u ogromnom tržišnom uspehu ovih uređaja. Kućni zamrzivači su 1940. uvedeni kao zasebni aparati (ljudi su imali mnogo većih prohteva od kocki leda za piće) jer je negde trebalo sačuvati zamrznutu hranu, luksuzne stavke poput sladoleda i kolača, povrća i voća kao i ostalih poslastica.

1945 -1960

Masovna proizvodnja modernih rashladnih vitrina započela je nakon Drugog svetskog rata. Tada je hit postao frižider koji je u jednom delu imao hladnjak. Ovo praktično rešenje za mnoga američka domaćinstva, postavljalo je novi standard za bezbednost hrane.

U toku pedesetih godina više od 80 % američkih farmi i više od 90% gradskih kuća imalo je rashladne vitrine. Fokus je bio na dizajnu- tražile su se nove pastelne boje poput tirkizne i ružičaste.

U međuvremenu, u Velikoj Britaniji nastupilo je vreme opšte štednje, samo 2 % domaćinstva imalo je frižidere. Godine 1959., kada se zemlji vratio prosperitet, broj frižidera porastao je na samo 13 %. Domaćice su do tad čuvale meso u žičanim mrežama, na „sigurnom“, u ostavi, a povrće obešeno na kukice na policama, na hladnom i tamnom mestu, da se provetri i prosuši.

Sa masovnom proizvodnjom rashladnih uređaja, a u punoj saradnji s kupcima, počelo je novo doba, upotreba i prilagođavanje novih materijala, a sve u cilju zadovoljenja sve strožijih zahteva industrije.

1970-1989

Novo doba, novi zahtevi…fokus je na energetski efikasnim rashladnim vitrinama i uklanjanju hloro-fluoro-ugljeničnih elemenata iz zatvorenih sistema. Čuvanje okoline je postao prioritet jer je i freon postao pretnja ozonskom omotaču.  Prvi energetski isplativi i efikasni frižideri počeli su da se prave u zemljama širom sveta, omogućujući potrošačima da uporede energetsku efikasnost proizvoda raznih elektronskih uređaja i aparata.

1990-2000

Kompanije su počele da implementiraju Internet u kućne aparate i uređaje, te je tako polovinom 2000-tih „LG“ lansirao prvi frižider povezan na internet, a „Samsung“ pokrenuo liniju modela sa Wi-Fi i kamerama unutar frižidera koje bi pratile status namirnica.

2017 i dalje

Ekološki prihvatljivi dizajni ne prestaju da osvajaju tržišta sveta, čak je jedan ruski dizajner zamislio budućnost rashladnih uređaja kao koncept „Bio-Zero-Energy“ pomoću gela za hlađenje koji bi hladio namirnice u njemu.

 

Autor: Admin

Zadužen da poveže hosting sa receptima i omogući da šporet ne ostane bez struje. Vlasnik turističkog portala TT Group i SEO agencije SEOexpert.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *