5 recepata omiljenih jela starih ljudi

Sasvim je razumljivo da se s godinama, koje nas preoblikuju, izgrađuju, usavršavaju i menjaju u svakom pogledu, menjaju i naši ukusi. Omiljena nam je jedna boja pa nam  naprasno neprikosnovena postane neka iz sasvim druge palete, odjednom zavolimo moravac iako smo do juče đuskali jedino uz rok, a ni sami sebi ne umemo da objasnimo kako smo nekada mogli da čitamo neke knjige kojih bi danas najradije i da se ne sećamo.

Kada je hrana u pitanju, tu već promena izbora ne mora biti stvar čovekove volje – krvna slika, stanje zuba i probavnog sistema, kao i ostali zdravstveni faktori često imaju najjači uticaj na promenu jelovnika do kojeg dolazi s godinama. Sve više se preferira lagana hrana, meka pod zubima (ili, često – pod vilicama), što manje začinjena, bez klasične zaprške koja se po preporucui lekara zamenjuje zaprškom „na vodi“… neki izbegavaju mleko i mlečne proizvode, drugi grašak i šargarepu, treći imaju nadimanje od nekada omiljenog pasulja ili kupusa.

Čorbica od povrća

Nega starih s puno pažnje

Za ovu priliku, donosimo vam recepte za pet omiljenih i preporučljivih recepata za stare ljude kakve smo opisali (veliku sreću imaju oni koji, i pored godina, nisu iz ovakve priče, odnosno mogu i dalje da jedu sve što im je volja). Jer, nega starih ljudi, kojoj se u mnogim porodicama odnose sa puno pažnje i truda, ne uključuje samo brigu o njihovom lečenju kada su bolesni, već i sve aspekte njihovog života, u kojima ishrana ima i te kako značajno mesto.

Čorbica od povrća

Stari ljudi čorbicu vole i umesto supe i kao predjelo i kao glavno jelo. S kašikom kiselog mleka ili pavlake, za njih su pravi delikates. Preostalu od ručka, rado pojedu za večeru ili doručak, s udrobljenim komadom hleba.

Potrebno je: sezonsko povrće, odnosno nešto, a može i sve od ovoga:  bar pola decilitra masnoće, glavica crnnog luka, čen – dva belog luka, dva – tri krompira, 1 šargarepa, 1 mala paprika, 1 manji paradajz, kašika – dve boranije i(li) graška, kašika – dve kukuruza šećerca, 1 keleraba, kriška celera ili list celera, seckani peršun (koren peršuna)… i tako dalje; soli i bibera po ukusu, dve kašike brašna, kašičica mlevene paprike. Opciono: koji list spanaća, zelja ili blitve, jedno jaje za celu čorbu ili jedno po osobi, kašika pavlake ili kiselog mlega za celu čorbu ili po osobi… a po želji, ova čorbica može biti i mesna, skuva li se prethodno koji komad piletine, rozbratna ili neko sušeno meso (u tom slučaju najbolje je izmiksati čorbu).

Piprema: na masnoći izdinstati crni luk, da se cakli pa dodavati iseckano tvrdo povrće kao što su šargarepa i boranija, prodinstati, upržiti brašno pa alevu papriku (ukoliko lekar nije naložio – bez zaprške) pa naliti bar 1.5 l vode, ako ne i više (kako se ne bi kvario ukus jela naknadnim dodavanjem vode). Kada provri, spustiti u čorbu ostalo sitno iseckano povrće, posoliti i ostaviti da se kuva dok sve povrće ne omekša. Ukoliko dodajete blitvu ili spanać, njih dodati pri kraju kuvanja, kada se dodaju i peršun, biber i beli luk. U slučaju da nije preporučljivo upržiti alevu i brašno, razmutiti ih u pola čaše mlake vode i dodati čorbi kada sve povrće omekša pa ukuvati.

Dovoljno je razmutiti i jedno jaje (može i s kašikom kisleog mleka) u činiji u kojoj će čorba biti servirana, pa je sipati preko njega i promešati, a može se razmutiti i broj jaja jednak broju osoba, bilo u činiji, bilo u svakom tanjiru posebno. Ukoliko ne stavljate jaja, možete u svaki tanjir staviti po kašiku kiselog mleka ili pavlake i malo peršuna radi dekoracije.

Proja

Proja mnoge naše roditelje asocira na  nemaštinu, kukuruzno brašno mleveno na potočari, ali i na detinjstvo, bezbrižnost onih godina u kojima drugi brinu sve porodične brige. I zato gotovo i da nema ljudi koji je ne vole. Doduše, najčešće ne po onom receptu za klasičnu proju iz njihovog detinjstva, već onu koja se danas popularno naziva projarom. Za koju s osmehom tvrde da je u stvari – torta. Bar u poređenju s projom koju su jeli kao deca.

Potrebno je: dva do tri jajeta, kesica praška za pecivo, šoljica i po zejtina, tri šoljice mleka ili jogurta i 200 gr kukuruznog brašna pomešanog s kašičicom praška za pecivo (kada bi moglo, s potočare da je). Opciono: seckani kačkavalj ili nešto suhomesnato, blitva ili spanać, izmrvljeni sir, kašika-dve kajmaka ili pavlake, kašika-dve susama – ukoliko im se ne zaglavljuje u zubima.

Priprema: mutilicom, najbolje ručno, umutiti jaja pa redom dodavati sve sastojke i polako ih umešati.  Sipati u podmazanu tepsiju ili pleh, veći ako volite tanju proju i manji ako volite da bude deblja, eventualno posipati susamom.

Za to vreme zagrejati rernu na oko 200 stepeni Celzijusa (znate kako se kaže, svaka domaćica najbolje poznaje svoju rernu) i peći proju oko 20 minuta. Uvek primeniti čačkalica test, za svaki slučaj (ako je čačkalica vlažna, proju peći još koji minut). Važno je da porumeni.

Proja koja je u stvari projara

Uz proju, koja se može jesti i kao samostalni obrok, može se poslužiti mleko, jogurt, kiselo mleko ili… odrever, a mnogi je jedu kao „drobeno“ – u zagrejano mleko udrobi se onoliko proje koliko gustu kašu od nje neko voli.

Punjene paprike

Više od svake pice, lazanje, tortilje ili hamburgera, stari ljudi vole – punjene paprike. I to u svim oblicima i sa svim punjenjima: suve, sveže, kisele… sa mesom i pirinčem, samo sa pirinčem, sa povrćem…

Potrebno je, za paprike punjene mlevenim mesom: desetak svežih paprika babura, koje su trenutno aktuelne, bar 1,5 dl zejtina, tri – četiri glavice crnog luka srednje veličine (neko stavlja i samo jednu, ali to onda nije to), 300 – 400 gr mlevenog mešanog mesa (ako im svinjsko nije zabranjeno), šoljica pirinča, dva – tri čena belog luka, malo peršuna, jedno dva paradajza za zatvaranje paprika, kašičica aleve paprike, soli i bibera po ukusu i kašika – dve brašna.

Pripremanje: sitno naseckan crni luk izdinstati na masnoći da bude staklast pa dodati mleveno meso i dinastati ga zajedno s lukom, mešajući varjačom da ne ostane slepljeno. Dodati pola kašičice aleve paprike, upržiti pa dodati i u devet voda opran pirinač i kratko, kolko da promeni boju – pobeli, upržiti i njega. Skloniti šerpu s  vatre, dodati seckan beli luk i peršun (ako neko voli, slobodno dodajte jedan do dva krompira isečena na sitne kockice) i bibera po ukusu. Puniti paprike ovom smesom, svaku zatvoriti komadom paradajza, ređati ih u dubljoj šerpi, zaliti vodom i – budući da je mahom reč o ljudima kojima se savetuje izbegavanje zaprške, posipati ih kašikom brašna i s ostatkom aleve. Naliti vodom da ogreznu, pritisnuti ih metalnim tanjirom da ne bi ispao fil iz njih i kuvati na srednjoj temperaturi sve dok skoro sva voda ne uvri. Mogu se, ali ne moraju, kratko zapeći u rerni. Tek da dobiju onaj starinski šmek.

Pita

Retko ko danas ima vremena, a i volje… znanje je već diskutabilnija tema, da pravi pitu od kora koje sam umesi i razvuče. No, kad nema bolje, prija i pita od gotovih kora, ona univerzalna, kakva se pravi skoro u svim krajevima Srbije. Prilagođena, naravno, zdravstvenom stanju starijih – čitati, sa što manje sira, jaja i masnoće, a da pritom bude što ukusnija.

Potrebno je: pakovanje kora za pitu, najbolje srednjih, najmanje dva komada jaja, a može i pet, najmanje 200 gr sira, a može i 500 gr, jedno 1,5 dl ulja (kad se mora, može i samo 1 dl), bar 1,5 dl jogurta, ako ne i kašika – dve pavlake ili kajmaka (za one zdravije).

Pita od gotovih kora

Priprema: umutiti fil od svih sastojaka, a onda slagati u podmazanom plehu kore jednu na drugu, premazujući svaku sa kašikom – dve fila. Ili – ređati, premazujući ih filom, tri kore jednu na drugu pa ih uviti kao rolat. Ređati ih zbijeno jednu uz drugu (da bi bile mekše) u tepsiji, u krug ili po dužini. Pitu peći u rerni zagrejanoj na 200 stepeni Celzijusa, jedno pola sata, eventualno malo kraće vreme ako je reč o rolatima, a malo duže ukoliko je slagana. Viljuškom podići jednu koru, da proverite je li ispečena s donje strane, pa ako je rumena, izvaditi pitu i pokriti je drugom tepsijom ili krpom ( u tom slučaju malo rukom pofajtati pitu vodom), kako bi omeknula. Poslužiti uz kiselo mleko, jogurt, salatu…

Starinski patišpanj

Retko ko je, iz generacije današnjih staraca, bio u prilici da u detinjstvu proba neku od onih torti kojih je danas prepun net… i sveska s receptima svake domaćice. Torta je bila klasičan patišpanj, eventualno premazan pekmezom.

Potrebno je: onoliko kašika šećera  i brašna koliko i jaja, u boljoj varijanti, odnosno po tri kašike šećera i brašna, ukoliko se koristi i voda (takođe tri kašike po jajetu) i jedna kesica praška za pecivo.

Priprema: umutiti jaja sa šećerom (ili vodom i šećerom) i kada su dobro umućeni dodati i varjačom umešati brašno i prašak za pecivo. Eventualno dodati kašiku – dve kakaa (radi krvne slike, odnosno gvožđa), sipati u podmazanu i brašnom posutu šerpu (može i u pleh) i peći u rerni zagrejanoj na 200 stepeni Celzijusa… dužina pečenja zavisi od broja jaja, odnosno debljine patišpanja.

Napomena: klasičan patišpanj može se premazati pekmezom, ali i skuvanim pudingom, kremom od jaja i mleka ili tom kremom pomešanom sa puterom umućenim s malo rastopljene čokolade… a može se, umesto premazivanja, preliti i sokom ili šerbetom – sve što je slatko i meko, godi osetljivim nepcima starog čoveka.

 

 

 

Autor: Negoslava Stanojević

Zalutala sam u ekonomske nauke, a zapravo pisanje mi je fah. Sve sam manje novinar, a sve više kopirajter i bloger i pomalo pisac. Ako me zavidan broj ljudi zna kao autora priča na zaplanjskom dijalektu, bar 75 puta više njih zna me kao autora nekoliko zanimljivih recepata objavljenih na blogu Negoslava’s, po čemu me već prepoznaju i lokalni prodavci. Jedne godine pola Fejsbuka je pravilo ajvar po mom receptu, a mnogima je to postao, kao i meni, naomiljeniji recept za srpski kavijar. Što mi je “opravdanje” i za učešće u ovom projektu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *