Egipatska kuhinja- najpopularnija jela i deserti

Koliko su stari Egipćani pažnje poklanjali kuvanju i hrani, najbolje govore neobično očuvani crteži scena gozbi na zidovima i tavanicama hramova i grobnica. Na crtežima i rezbarijama se jasno vide simboli voća, povrća i posuda sa đakonijama.

Ni danas se nije mnogo promenio sastav namirnica koje se koriste u egipatskim kuhinjama: pasulj, grašak, beli luk, krastavci, urme, smokve i grožđe i u drevnim su vremenima bili izuzetno popularni.  Za pravljenje hleba i piva koristili su stari Egipćani, kao i danas- pšenicu i ječam; riba i živinsko meso bili su uvek popularni; suva riba (fasieekh) je bila delikates i pripremala se tako što bi se posle čišćenja komadi ribe dobro posolili i ostavili na suncu da se suše.

Uticaji sa Istoka

Na egipatsku kuhinju veliki uticaj su imali susedi sa Bliskog Istoka. Razni narodi su ostavljali svoj trag u navikama i u svakodnevnim poslovima kao što je pripremanje jela.

Persijanci, Grci, Rimljani, Arapi i Osmanlije prvi su, pre više hiljada godina, u dolinu Nila doneli neke nove namirnice. Danas se više i ne zna pouzdano ko je pomešao sve ukuse sa Istoka, ali se i tada i danas u Kairu traže razna jela i namirnice iz Libana, Palestine, Sirije, kao i hrana iz Evrope.  Ukusna i raznovrsna hrana se spremala i služila na velikoj trpezi tokom velikih događaja (slavlja, rođendani, svadbe, sahrane).

Bilo kako bilo, egipatska kuhinja zadržala je svoju jedinstvenost. Nakon nekoliko hiljada godina, pirinač i hleb i dalje su osnovna hrana.

Molokhiyya (povrće nalik spanaću) i ful mudames (kuvani, pasirani fava pasulj) su nacionalna jela, podjednako popularna kao i prvih dana ove civilizacije. Evo nekoliko specifičnih tradicionalnih egipatskih jela koje bi svakako trebalo probati, jer turističke agencije nude uglavnom hotelski smeštaj, bilo da je u pitanju letovanje u Šarm el Šeiku ili Hurgadi, odnosno posete Kairu, Luksoru ili krstarenje Nilom. Nastavi sa čitanjem „Egipatska kuhinja- najpopularnija jela i deserti“

 

Hrana na Kubi

Kuba je najveće ostrvo Karipskog mora (preko 11 miliona stanovnika na oko 110 km2) sa inspirativnom istorijom, raznovrsnom kulturnom baštinom i živopisnom kulinarskom tradicijom.

Na kubansku kuhinju presudno su uticali Španci, Afrikanci, Kreolci i stanovnici ostalih Karipskih ostrva.

Svako od njih donosio je vekovima svoje običaje i postupke pripreme hrane. U ovom tekstu opisaćemo neke zanimljivosti o svakodnevici na Kubi, sa posebnim osvrtom na kulinarstvo ovog dela sveta.

Pre nego odete na Kubu raspitajte se o…

Politika.

Kuba je jedna od nekolicine zemalja na svetu koja je i dalje pod uporištem komunizma  i specifične sisteme funkcionisanja: recimo, nemojte da vas iznenadi veliki broj policajaca na ulici; dobro se raspitajte šta smete da slikate, šta ne. Verovatno nećete smeti da fotografišete aerodrome, vozove, železničke stanice i luke. Posebno obratite pažnju na oblasti koja često nisu dobro označena. Nastavi sa čitanjem „Hrana na Kubi“

 

Najbolja hrana za zdravlje zuba

Na zdravlje zuba utiču različiti faktori kao što su genetika i oralna higijena. Ali faktor koji je najčešće zapostavljan ali je istovremeno i poprilično važan jeste ishrana. Čak i da imate dobru genetiku, dobrog stomatologa i redovno perete zube i koristite konac, možete razviti karijes i bolesti desni ako ne obraćate pažnju na to šta jedete.

Šta treba izbegavati?

Zdrava hrane ima blagotvorna dejstva po čitav organizam, pa i na zube. Ipak se više skreće pažnja na to šta ne treba jesti da bi zubi bili zdravi, od toga šta bi trebalo. Najnezdravija hrana za zube su grisine, slatkiši i industrijski obrađeni proizvodi. Oni imaju dosta šećera i skroba koji stvaraju savršeno tlo za razmnožavanje bakterija u ustima.

Od pića na prvom mestu se nalaze slatki i gazirani sokovi koji nagrizaju zubnu gleđ, čime zubi imaju slabiju odbranu od karijesa. Negazirane sokove sa šećerom isto ne treba piti, barem ne često, jer ni oni generalno nisu ništa bolji za zube, samo malo manje invazivni od gaziranih sokova Nastavi sa čitanjem „Najbolja hrana za zdravlje zuba“

 

Kako se hladila hrana od davnina do danas

Zamislite vreme bez frižidera i hladnjaka.

Zamislite koliko je napora i pokušaja bilo kroz istoriju dok nismo došli do današnjeg samootapajućeg frižidera. Sad je lako, pozovete Status Frigo i oni vam na kućnu adresu pošalju ovo čudo nauke. A vama ostaje da uživate bezbrižno sa sladoledom u ruci i bezbrižno planirate novi dan, bez bojazni da li će se hrana pokvariti i da li ste sigurni u uređaj koji ste upravo nabavili. Nastavi sa čitanjem „Kako se hladila hrana od davnina do danas“

 

I uniforma čini kuvara

Karirani stolnjaci na kojima ustajali tragovi muva, ako ne i hrane koju su ko zna kad mušterije prosule po njima, svedoče o datumu pranja, ustajali vazduh koji odiše memlom podruma iz kojeg i leti vonja na turišiju i ukiseljeni kupus, smrknuti lenji konobar koji izgužvanim požutelim peškirčetom mlati muve kad mu dosade, okrnjeni tanjiri i ulepljeni karafindli, kuvari čija radna odela svedoče o tome šta su kuvali danas, juče, prekjuče i ko zna još kad… skoro pa da su isčezli iz naše stvarnosti. Nastavi sa čitanjem „I uniforma čini kuvara“

 

Hrana koju morate probati na putovanjima

„Onaj ko nikada nije putovao misli da je njegova majka najbolji kuvar na svetu“ (Kenijska poslovica)

Hrana je ključna za čoveka. Ona je esencijalni deo čovekovog života, ključna je za njegov opstanak, vezana je za tradiciju i kulturu svakog naroda, oslikava način života, u njenu čast se organizuju festivali, čini da nam bude ugodno… Zato su jela, specijaliteti, poslastice, nezaobilazan deo svakog putovanja.

Istražili smo internet i pročitali puno tekstova o tome koju hranu obavezno treba probati na putovanjima. Liste iz različitih izvora u većini slučajeva su gotovo identične. Po tome, lista 10 najboljih jela mogla bi da izgleda ovako:

#1 Austrija: Bečka štrudla sa jabukama

Gde god da se nađete u Austriji, možete probati njihovu štrudlu sa jabukama. Služe je u svakom kafiću, restoranu, fast food kioscima… Štrudla je hrskava i sočna istovremeno, a obično se jede uz šlag, puding, sladoled ili topli krem od vanile. Austrijanci je tradicionalno konzumiraju popodne, uz kafu.

Bečke štrudle sa jabukom
Bečke štrudle sa jabukom

#2 Mađarska: Gulaš

Gulaš je zaštitni znak mađarske kuhinje. Priprema se od mesa, najčešće goveđeg ili svinjskog, a pored mesa njegovi ključni sastojci su crni luk i slatka mlevena paprika. Postoje brojne vrste gulaša, za čiju pripremu se koriste i razni drugi začini, najčešće biber, lovor, kim, majonar itd.

Mađarski gulaš
Mađarski gulaš

Gulaš se servira uz dodatak pire krompira ili kuvane testenine.  Septembra svake godine u mađarskom gradu Solnoku organizuje se tradicionalni festival gulaša, gde možete probati najrazličitije vrste ovog fantastičnog jela. Nastavi sa čitanjem „Hrana koju morate probati na putovanjima“

 

Pileće šnicle punjene sirom

S obzirom na to da su pileće grudi najsuvlji komad pilećeg mesa, potrebno je pre finalne pripreme obraditi ga kako bi bilo što mekše i sočnije.

Osim standardnog i neizostavnog dela klofanja šnicli, kao i potapanja u mleko, pileće šnicle mogu se još i napuniti željenim nadevom, to će ih takođe  učiniti sočnijim.

Kao nadev, osim šunkarice, dimljene slanine, zelja ili raznog drugog povrća, najčešće se stavlja sir.

Na kraju, sledi, naravno – paniranje. Služe se  uz pire krompir, mešano povrće iz rerne, pirinač ili omiljeni prilog većine mališana, pržene krompiriće.

Ako volite više svinjsko meso pročitajte zanimljiv recept za svinjske šnicle.
Nastavi sa čitanjem „Pileće šnicle punjene sirom“

 

Pice: od istorije, preko recepata do kutija

Jedna od brojnih legendi o nastanku najpoznatijeg jela na svetu – pizzi, kazuje da je vlastela koristila tanke lepinje od testa umesto tanjira koje su, pošto bi se najeli, bacali kroz prozore dvoraca u kojima su živeli. Znajući za to, sirotinja je stajala ispod prozora, čekajući kada će ti tanjiri od pečenog testa sa ostacima hrane biti bačeni, kako bi se i sami najeli.

Druga legenda kaže da su italijanski pekari, radi provere temperature pećnica pre stavljanja hlebova u njih, eksperimentalno koristili tanke okrugle komade testa. Pa su te pečene tanke lepinje delili sirotinji, da ih ne bi bacali, a ovi su na njih stavljali – sve što bi se još našlood hrane, da ne bi jeli suvo testo. Nastavi sa čitanjem „Pice: od istorije, preko recepata do kutija“

 

Šta je liposukcijska dijeta

Sigurno da ste do sada čuli za liposukciju, ali da li znate šta podrazumeva liposukcijska ishrana?

Razlika između ova dva termina ima, iako i jedan i drugi služe da biste se oslobodili neželjenih suvišnih kilograma. Ipak, mnogi ljudi će vam preporučiti ovu drugu opciju, iako je prva poznatija. Ako smo vas zaintrigirali, pročitajte ovaj tekst i saznajte šta je liposukcijska dijeta i kako je treba primenjivati.

Šta je u stvari liposukcija, a šta spada pod liposukcijsku ishranu

Liposukcija je zahvat u estetskoj hirurgiji i podrazumeva isisavanje masnih naslaga.

Liposukcijska ishrana je medicinski tretman za smanjenje telesne težine, čiji autori tvrde da je bezbedna za zdravlje.

Naziva se još i “liposukcija bez noža”.

Neka od poznatih lica koja su probala da promene svoje navike i na određeni period pređu na ovaj način ishrane jesu Halid Bešlić, Suzana Mančić, Željko Samardžić, Tijana Dapčević… I svi su zadovoljni postignutim rezulatatima. Nastavi sa čitanjem „Šta je liposukcijska dijeta“