Pre neki dan mi dodje u posetu drugarica,sasvim iznenada.Razlog za posetu je bio što me je poželela,što se odavno nismo videle ali i to što joj je nestala struja.
Taj nestanak struje je ustvari i bio glavni razlog što je svratila,jer kako reče,ne može ništa da uradi u kući.Nema tople vode,ne radi mašina za pranje veša,mašina za pranje sudova,usisivač,šporet….
Kod mene je bilo struje pa sam skuvala kafu i tako počesmo priču o tome kako su nekada žene uopšte funkcionisale u kući kada nije bilo svih tih aparata koji rade na struju.
Vratismo se tako u XIX vek kada su u Srbiji počeli da se formiraju gradovi.
Dobro,nisu to baš bili veliki gradovi i nije ih bilo puno ali bile su to varoši od oko 10 do 15 000 stanovnika a stanovnici su bili uglavnom zanatlije,trgovci koji su iz evropskih gradova donosili i prodavali robu koja se kod nas nije proizvodila(štofove,posudje…)i činovnici i državni službenici koji su bili najobrazovaniji i najugledniji ljudi.
Početkom XIX veka u ovim gradovima život cele porodice se upravljao prema domaćinu kuće koji je radio i izdržavao porodicu a žena je bila ta koja je gajila decu ,sredjivala kuću i kuvala.
Pošto je domaćin odlazio iz kuće rano ujutru zbog poslova a vraćao se uveče ,ručak je bio skroman.
Tek uveče, kad se očekivao dolazak domaćina ,spremala su se za večeru bolja i odabranija jela.
Hrana bila dosta jednostavna.Mnoge kuće nisu ni imale šporete već se kuvalo na otvorenim ognjištima a kroz dimnjak je često prokapavala kiša ili su u zimsko doba padale pahuljice snega.
Zato je skoro svaka ulica imala po jednu pekaru(furundžinicu) pa su se kod kuće spremljena jela u tepsijama nosila u pekare da se tamo ispeku.
Jela su se spremala na maslu i loju .Do svinjske masti se teško dolazilo pošto Turci nisu dozvoljavali donošenje svinja u varoš.
POVRĆE
Za spremanje jela od povrća koga je bilo mnogo manje nego danas, se početkom XIX veka koristio luk,kupus,pasulj i krompir a tek polovinom leta su se na pijaci pojavljivale i boranija,paprike,bob,krastavci.
Karfiol,spanać i kelj su u Srbiju stigli tek polovinom XIX veka iz Nemačke.
VOĆE
Najpoznatija vrsta voća u Srbiji je svakako šljiva ali su stare vrste voća u Srbiji i jabuke,dunje,kruške,borovnice,jagode,kupine.
U prirodi postoje i samonikle(divlje)vrste ovog voća.
Turci su u naše krajeve doneli nove vrste voća:kajsije,breskve-šeftelije,mušmule
Verovatno i vas interesuje,kao što je i mene interesovalo,šta su naše prababe u to vreme kuvale.
E pa u prvoj polovini XIX veka su se uglavnom kuvala jela grčko-orjentalnog porekla:razne čorbe,djuveč,pilav,papazjanija,jela od ribe, musaka.
Kačamak,popare i cicvare se podrazumevaju.
PITE I SLATKIŠI
Kada se radi o testu i slatkišima,jelovnik je bio mnogo bogatiji.
Naše prababe su bile pravi majstori za spremanje raznih pita:pita sirom,pita sa zeljem,sa mesom,sa seckanim puževima.
Omiljene slatke pite su bile bundevara i pita sa orasima.
Slatkiši su bili uglavnom orijentalni i omiljeni su i danas.Pravile su baklave,tatlije,lokumiće,brdarice ,alvu.
DRUGA POLOVINA XIX VEKA
U drugoj polovini XIX veka Beograd je od zapuštene turske kasabe polako postajao moderan evropski grad.
Na mestu nekadašnjih kuća od nabijenog blata počinju da niču raskošne palate za beogradsku gospodu.
Sinovi imućnih beogradskih porodica koji su se školovali u Beču,Pešti ili Lajpcigu su ,vraćajući se,donosili nove običaje,novi način života,novi način oblačenja,uredjenja kuće.
Tako se sve više oseća i uticaj nemačke kuhinje.Pojavile su se nove namirnice koje su spremane na novi način a uveden je i novi obrok – doručak
DORUČAK se uvodi kao prvi jutarnji obrok. Služio se ujutru, odmah po ustajanju ,pre nego što domaćin krene na posao .
Domaćin bi prvo uzeo slatko,popio čašicu šljivovice a onda bi doručkovao i to najčešće hleb,kajmak i šolju mleka ili bele kafe.
U kuhinje su stigli šporeti koji su se ložili na drva a domaćice su počele da mese testa,kolače,štrudle,krofne,knedle i da pri spremanju ovih specijaliteta koriste puter,mileram i švapski sir.
RUČAK je obično bio oko 14 časova.
Pre ručka je služena čaša rakija pa predjelo, koje je uglavnom bio sir sa belim i crnim lukom.
Ručak je počinjao služenjem supe ili čorbe ,variva (kupus s mesom)a završavao se nekim kolačom .
Uz ručak se pilo vino koje istina nije mogao svako sebi da priušti.
VEČERA je bila obično oko 19 časova i sastojala se od hladnih jela kao što su meso u aspiku,sir i ostatak od ručka osim ako bi na večeri bili gosti kada bi večera bila obilnija i sveže spremljena.
Siromašniji sloj društva imao je skromniji jelovnik.
Oni su uglavnom jeli proju,pasulj,luk i kupus koji se masovno gajio.
U njihovom jelovniku je često bila prisutna i surutka koju su koristili kao napitak ali i za pravljenje sira koji su takodje puno koristili u ishrani .
Meso su jeli uglavnom za praznike.
POSUDJE
Četrdesetih godina se u imućnijim gradskim kućama postepeno pojavljuju i delovi evropskog nameštaja .
Kuhinjsko posudje nalazi se na rafovima – ugradjenim zidnim policama i klupama. a reprezentativno posudje je izloženo na tahtapošu, drvenoj ploči iznad basamaka u divanhani.
Lepo izradjeno i ukrašeno srebrno posudje (tanjiri,tacne,poslužavnici,kašike,viljuške,bokali,čajnici,zvona za pokrivanje hrane,slanici) koristilo se u svečanim prilikama a u dane praznika se koristilo više posudja.
Na svečanu trpezu su postavljani posebni tanjiri za predjelo,duboki za supu ili čorbu,tanjiri za glavno jelo,za salatu ,za kolače.
U siromašnijim kućama se koristilo posudje od bakra,gvoždja ili kalaja i bilo je jednostavnog oblika i bez ukrasa.
Slobodno vreme su porodice uglednih gradjana u Srbiji provodile uglavnom u porodičnom krugu.
Najčešće su organizovali kućne sedeljke ili se išlo u posete prijateljima i komšijama.
Na tim sedeljkama su muškarci uglavnom igrali karte,pijuckali piće i razgovarali a žene su vodile razgovore o kući i deci, služile se kolačima i razmenjivale recepte.
Krajem XIX veka bilo je već dosta pismenih žena koje su imale svoje sveske sa receptima.
Recepte su delile prijateljicama mada su mnoge imale neke „cake“ u receptu koje bi „slučajno“preskočile i to je običaj koji se zadržao i do danas.
O prvim kuvarima u Srbiji koji su se takodje pojavili u XIX veku,pisaću posebno.
