Sinoć je moj muž dok je gledao TV dobio želju da gricka nešto slano a nismo imali baš nikakve „grickalice“.
Rešim da umesim nešto na brzinu, ali onda konstatujem da u kući imam samo jedno jaje.
Šta umesiti na brzinu i bez jaja?
Настави са читањем „Slane perece „na brzinu““
Verujem da i vas kao i mene kod spremanja zimnice najviše zamara ono stajanja pored šporeta, mešanje, znojenje…
Dobro, znam da se ta „žrtva“ kasnije isplati i zato redovno spremam zimnicu, a imam jedan recept za paprike gde se šporetu ne prilazi.
Sprema se onako „usput“ a paprike su odlične!
U svesci moje mame ovaj recept se zove „seckane paprike“ i odnosi se na količinu od 3 kilograma paprika.
Настави са читањем „Seckane paprike“
Pročitah pre neki dan recept za „padobrance“ pa se vratih u detinjstvo.
Volela sam kao dete mnoge kolače koje je pravila moja mama, ali sam volela i one „kupovne“ iz poslastičarnice i to ne iz bilo koje poslastičarnice.
Bila je nekada davno u Leskovcu poslastičarnica „Dezert“ koja je imala divne kolače: korpice, “mace“(bombice sa marcipanom) i najukusnije orasnice koje sam ikad jela.
Verujem da većina vas svakog jutra, čim otvori oči, postavi sebi isto pitanje:
-Šta danas da kuvam?
Svi želimo da to bude nešto zdravo i ukusno, ali vremena za kupovinu namirnica na pijaci baš i nemamo mnogo, kao ni za spremanje komplikovanih jela pa se kuvanje uglavnom svodi na pripremu nekog jela koje se brzo napravi, a može i da se na brzinu podgreje.
Настави са читањем „PRVI SRPSKI KUVAR“
Pre neki dan mi dodje u posetu drugarica,sasvim iznenada.Razlog za posetu je bio što me je poželela,što se odavno nismo videle ali i to što joj je nestala struja.
Taj nestanak struje je ustvari i bio glavni razlog što je svratila,jer kako reče,ne može ništa da uradi u kući.Nema tople vode,ne radi mašina za pranje veša,mašina za pranje sudova,usisivač,šporet….
Kod mene je bilo struje pa sam skuvala kafu i tako počesmo priču o tome kako su nekada žene uopšte funkcionisale u kući kada nije bilo svih tih aparata koji rade na struju.
Vratismo se tako u XIX vek kada su u Srbiji počeli da se formiraju gradovi. Настави са читањем „ŠTA SE JELO U SRPSKIM GRADOVIMA U XIX VEKU“
Danas se u Srbiji puno govori o očuvanju tradicije, uz evidentnu opasnost od pomodarstva i i izmišljanja nekih elemenata koji ne pripadaju srpskoj tradicionalnoj kulturi. To očuvanje se uglavnom svodi na izgradnju etno sela i otvaranje „etno restorana“ u kojima se služe jela iz tradicionalne kuhinje i sve to u cilju razvoja turizma, a usput su se negde izgubila sećanja na to kako su se nekada u Srbiji spremala jela, koja su se jela kuvala, u čemu su se kuvala, iz čega se jelo i šta se jelo.
Gastronomsko nasleđe nam daje sliku o identitetu nacije.
Na osnovu hrane se može videti kako izgleda društveni život, kako izgleda svakodnevni život porodice i koju ulogu ima hrana u životu te porodice, jer hrana je živo kulturno dobro.
Настави са читањем „Kako su se hranili srednjevekovni Srbi“
