Recept za prave krofne koje ne trpe promaju

Ovaj recept je pravi. Nisam ga našla od mojih baba, nego na Kuvaru svetskih putnika, od jedne žene pod pseudonimom, na sajtu Putovanja.

Savršene krofne
Savršene krofne

Moje babe su ljubomorno isti čuvale i nikad nisam dobila pravi, iako sam uvek znala da moja majka Spasenija krofne pravi isključivo sa šljivovicom.

Nastavi sa čitanjem „Recept za prave krofne koje ne trpe promaju“

 

Aromatična muževna torta na tri sprata

Ova torta nije za početnike, jer nema tog uputstva koje možete dobiti kako rasporediti masu za testo u tri odgovarajuće tepsije. To se radi od oka. Takođe, nije ni za one koji ne vole kolače sa dosta brašna.

Aleksandrina čokoladna torta na tri sprata
Aleksandrina čokoladna torta na tri sprata

Obavezno dooobro natopite rumom i mlekom svaku koru. Inače je aromatična, izdašna i muževna. Kombinacija viskija, crne kafe, ruma, čokolade i pomorandže je nezaboravna. Napravila sam je za doček sina Andrije sa maturske ekskurzije na kojoj je, u Beču, proslavio osamnaesti rođendan.

Nastavi sa čitanjem „Aromatična muževna torta na tri sprata“

 

Kitnikez – sir od dunja

Iako je recept krajnje jednostavan, a internet je prepun saveta kako ga praviti, kitnikez je pravi raritet među slatkišima. Pravim ga svake jeseni, čim stignu dunje. Nasledila sam ga od moje majke Spasenije koja ga je čuvala cele zime za posebne prilike. Naš se smaže mnogo brže. Baka je slatkiš, da bi se stegao, stavljala u modle za šapice ili između dve oblatne. Ja koristim silikon za kuglof ili za mafine pa bude ovakav:

Kitnikez
Kitnikez

Kitnikez  ili Kontonjata (hr ) se pravi u Vojvodini, nasledstvo je vladavine Austrougarske na ovim prostorima.

Nastavi sa čitanjem „Kitnikez – sir od dunja“

 

Rižoto sa šafranom uz škampe pohovane u tempuri

Za decu, bicikliste i nutricioniste

Poslednjih godina sam intenzivirala svoje, inače celoživotno opredeljenje da skoro svaki dan, skoro cele godine, bar malo tokom dana provedem vremena  vozeći bicikl. Kod mene je to stvar stila života, bez koga ne bih mogla, kao što ne mogu bez lične higijene. Pošto ipak vozim bar tridesetak kilometara nekoliko puta nedeljno,  osim što bajkom idem na pijacu, na posao, u banku i poštu, moram da imam i neki lakši režim ishrane.

Pirinać sa šafranom kao prilog uz škampe
Pirinać sa šafranom kao prilog uz škampe

Na meniju su često riba, piletina, plodovi mora, jaja i sir.  Crveno meso u našem tročlanom domaćinstvu niko ne jede. Da bih spojila korisno i ukusno za moga sina, koji iako ima skoro osamnaest godina i dalje najviše voli pljeskavice i krompiriće, pored svih egzotičnih ukusa kojima smo izloženi, morala sam za plodove mora da nađem neki recept koji će on prihvatiti sa lakoćom. Školjke na primer ne znam da pripremam, a lignje jedva da pristaje da jede iako imam sjajan recept. Jedino što mu paše su kozice ili gambori, kako ih zovu u našim ribarnicama. Pre neku godinu je sa nepoverenjem jeo škampe u ljusci, koje sam ja tamanila bukvalno svaki dan u jednom petozvezdastom hotelu u Port el Kantaoui, Tunis. Tunis je jedna od retkih država u kojoj moj budžet može da dopusti  tretman five stars , moram priznati. A nisam gadljiva, naprotiv.

Nastavi sa čitanjem „Rižoto sa šafranom uz škampe pohovane u tempuri“

 

O mačkinom jeziku, Švarcvaldu i sremačkim kuvaricama

Švarcvald torta
Švarcvald torta

U našoj kući u Rumi, dok sam bila devojčica, uvek se jelo jednostavno. Nedeljom supe, sosa i mesa, rinflajša. U prevodu sa nemačkog  rinflajš (rindfleisch) je goveđe meso. To je meso koje je kuvano u supi, pa se onda izvadi i može se jesti sa sosom. U Vojvodini se pod rinflajšom smatra kuvano goveđe meso (ali i uopšte meso iz supe), kuvani krompir i sos – najčešće od paradajza.

U vojvođansku kuhinju sosovi su donešeni iz austrijske kuhinje, koja ih je preuzela od Francuza. Sosovi se uglavnom prave od proprženog brašna na masnoći. Tek kao odrasla, probala sam recimo sos od višanja, u mom detinjstvu, bio je to beli sos od belog luka, ili mirođije, a najčešće crveni, od paradajza. Kuvala je moja baka Spasenija, mamina mama, čiji muž je, moj deda, za vreme zarobljeništva u Drugom svetskom ratu bio u Nemačkoj. Baba je sumnjala da je deda, da bi preživeo, tamo daleko imao drugu ženu, pa je da mu se omili, posle rata prihvatila nemačke običaje u kuhinji. Od njih nije odustajala ni kad je deda Steva, lepotan i pijanac, umro. Kod nas se u kući znalo reda. Dakle, nedeljom pre pečenja i krompirića, supa sa ogromnim griz knedlama, ili rezancima koje je baba mesila, zlatnožutim i hrapavim. Posle toga kolači, štrudle od rastezanog koje je sama razvlačila, krofne, štanglice. Ja sam posebno volela jedan kolač, koga i sama nekad pravim. Volim rezak miris limuna u kombinaciji sa čokoladom.

Nastavi sa čitanjem „O mačkinom jeziku, Švarcvaldu i sremačkim kuvaricama“