Rižoto sa šafranom uz škampe pohovane u tempuri

Za decu, bicikliste i nutricioniste

Poslednjih godina sam intenzivirala svoje, inače celoživotno opredeljenje da skoro svaki dan, skoro cele godine, bar malo tokom dana provedem vremena  vozeći bicikl. Kod mene je to stvar stila života, bez koga ne bih mogla, kao što ne mogu bez lične higijene. Pošto ipak vozim bar tridesetak kilometara nekoliko puta nedeljno,  osim što bajkom idem na pijacu, na posao, u banku i poštu, moram da imam i neki lakši režim ishrane.

Pirinać sa šafranom kao prilog uz škampe
Pirinać sa šafranom kao prilog uz škampe

Na meniju su često riba, piletina, plodovi mora, jaja i sir.  Crveno meso u našem tročlanom domaćinstvu niko ne jede. Da bih spojila korisno i ukusno za moga sina, koji iako ima skoro osamnaest godina i dalje najviše voli pljeskavice i krompiriće, pored svih egzotičnih ukusa kojima smo izloženi, morala sam za plodove mora da nađem neki recept koji će on prihvatiti sa lakoćom. Školjke na primer ne znam da pripremam, a lignje jedva da pristaje da jede iako imam sjajan recept. Jedino što mu paše su kozice ili gambori, kako ih zovu u našim ribarnicama. Pre neku godinu je sa nepoverenjem jeo škampe u ljusci, koje sam ja tamanila bukvalno svaki dan u jednom petozvezdastom hotelu u Port el Kantaoui, Tunis. Tunis je jedna od retkih država u kojoj moj budžet može da dopusti  tretman five stars , moram priznati. A nisam gadljiva, naprotiv.

U Tunisu smo otkrili i začin šafran, pa je recept koji ću vam ponuditi jedna ne preterano zdrava kombinacija škampa i šafrana, obzirom na to da se škampi peku u ulju i to u poheraju. S obzirom na to da kod nas iste možemo naći samo zamrznute, a da su svetska mora sve zagađenija, stvar se još više komplikuje.

Ipak, jelo se lako sprema i nema klinca, ali i odrasle osobe, kome se nije dopalo.

PRIPREMANJE:

  • Škampe se poprskati limunovim sokom i kada se odmrznu, dobro ih prosušiti.
  • Napraviti poh od jajeta i brašna, gušći nego onaj za palačinke. Voda koja se doda mora da bude ledena, ako se ne odlučite za malo belog vina, ali može i pivo da posluži ili limunov sok, kako vam drago. Spremam svaki put drugačije, u zavisnosti  od toga šta imam u kući.
  •  Peče se nažalost u ulju ( koristim maslinovo, iako kažu da zagrevanjem ono gubi na svojim lekovitim svojstvima, jer volimo njegov ukus). Ja pečem u jednom dosta teškom  dubokom tiganju. Ova vrsta poha se zove tempura – japanski način pohovanja mesa, ribe ili povrća u laganom testu čiju su tehniku su u Japan doneli portugalski misionari u 16. veku. Tempura se kasnije raširila Japanom i  prihvaćena  je kao njihova.
    • Osnova tempure su brašno i ledena voda. U zavisnosti od recepta u ovaj poh se dodaju  jaja, so i prašak za pecivo. Brašno i voda se samo lagano izmešaju tako da u njoj ostanu i grudvice. Bitno je da voda bude što hladnija jer se time postiže hrskavost nežne korice, koja i karakteriše tempuru. Brašno  se ne sme previše mutiti da testo ne bi bilo žilavo.
    • U tu smesu umakati komadiće- mesa ili ribe ili povrća i pržiti ih u dubokom ulju.

Pirinač se služi kao dodatak:

I ukus i izgled
I ukus i izgled
  • Narendati jednu šargarepu, pola glavice crnog i jedan čen belog luka i izdinstati ih na ulju.
  • Dodati šolju pirinča  basmati.
  • Posoliti.
  • Začiniti bosiljkom, šafranom i biberom – ja koristim šareni.
  • Naliti vodom i pustiti da se krčka petnaestak minuta.
  • Služiti uz  narendano sveže povrće poprskano limunovim sokom i ražani hleb bez kvasca.

O BASMATI PIRINČU

Basmati pirinač, dugog zrna,  poznat je po jedinstvenoj teksturi i ukusu. Njegov naziv na sanskritu znači mirisan ili meki pirinač, a na arapskom – moj osmeh. Najviše  ga uzgajaju Indijci u regionu Pendžab.

Basmati se od običnog pirinča  lako razlikuje, najpre  izgledom. Duguljastog je oblika, a kada se skuva nije lepljiv. Njegova specifična aroma potiče od supstance 2-acetil-1-pirolin, jedinjenja kojeg ima 12 puta više u basmatiju nego u običnom pirinču. Ova supstanca postoji i u kori hleba, kojem daje tu primamljivu aromu.

O ŠAFRANU
Najskuplji je začin na svetu divne, pomalo gorkaste arome. Naziv je dobio po persijskoj reči za’fran – „budi žut“.

Ovaj začin se koristio  još pre 5.000 godina u Mesopotamiji, a spominjan je i u Bibliji. Poznat je kao simbol  mudrosti i bogatstva, materijalnog i duhovnog.  Smatra se da: čuva zdravlje očiju, pomaže kod anksioznosti i depresije, reguliše visinu holesterola i triglicerida, ima antikancerogena svojstva, štiti od slobodnih radikala,ublažava menstrualne tegobe, pomaže kod mnogih kožnih problema, jača imunitet i produžuje vitalnost. Prirodni je afrodizijak.

 

 

 

Аутор: Aleksandra Nikolić - Matić

Aleksandra Nikolić Matić Majka sam, blogerka, biciklistička aktivistkinja, profesorka srpskog jezika i književnosti, Sremica iz Zemuna, ljubiteljka dobre hrane i avanture nepca.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *