Prolećne ćufte od mesa i tikvica

Nekako s proleća domaćice najčešće postavljaju same sebi pitanje- šta sutra kuvati. Zalihe iz zamrzivača su potrošene, zimnica takođe, a i dosadio nam je repertoar povrća korišćenog preko zime: kupus, pasulj, krompir… smrznuto povrće, korenasto povrće…

Ćufte od mesa i tikvica
Ćufte od mesa i tikvica

U ovo doba, kada je izbor mladog povrća oskudan, mlade tikvice mogu i te kako popraviti sliku naše kuhinje. Osim pohovanih tikvica, musake ili čorbe s tikvicama, dinstanih tikvica itd, možete pripremiti i ove ćufte od mlevenog mesa i rendanih tikvica .

Настави са читањем „Prolećne ćufte od mesa i tikvica“

Stari specijaliteti srpskih kafana

Srneci--gulasJednom mom prijatelju, Valjevcu koji živi u Nišu,  stari drugari ne mogu da oproste što se ne oduševljava kvalitetom roštilja na koji ga vode kada god ode u rodni kraj. Džaba mu svaki put predstavljaju nove restorane, on na sve njihovo oduševljenje „e, ovo da probaš pa posle hvali taj tvoj niški roštilj“ odgovara samo sa…

„Kad probate niški roštilj, shvatićete zašto se mrštim. Vi mene možete da vodite u pečenjaru i na kupusijadu, ali Nišliji nikako ne pominjite roštilj van Niša.“

Da je neko radio istraživanje ili bar anketu sa posetiocima Niša, sigurna sam u to da bi među tri stvari koje su ih u njemu oduševile bila hrana, a pogotovo roštilj. Za koji se ne zna je li ukusniji u mnogobrojnim kafanama koje se otimaju o prestižnu titulu najboljeg, na kioscima brze hrane iz čijih izloga naprosto mame svi oni roštiljski delikatesi ili u domaćoj režiji. Настави са читањем „Stari specijaliteti srpskih kafana“

Digestive keks

Digestive keks
Digestive keks

Ovaj keks je odlična stvar ukoliko nemate baš mnogo volje ili vremena da spremite doručak ili međuobrok. Bogati su vlaknima i pomažu probavu, a potpomažu i uspostavljanje balansa rada celokupnog organizma.

Mogu se praviti i kao vanilice, a odlični su i sa makom, mlevenim lanom ili susamom.

Umesto ražanog brašna može se koristiti ječmeno i speltino. Varijacija je puno pa svako može recept prilagoditi svom ukusu. Nećete biti ukusom uskraćeni ni ako se držite osnovne recepture.

Настави са читањем „Digestive keks“

Sarmice od vinove loze iz bašte

sarmica od vinove loze s pavlakom
sarmica od vinove loze s pavlakom

Prvu lozicu posadio je moj deda a potom je sadio i moj otac.

Usred Beograda gajena ona se može jesti, bez obzira na zagađen vazduh, gradskim auspuhom doziran, ako je okružena velikim orahom i krošnjama drugog drveća, koji je koliko toliko štite. Takođe, priznaću, jedino je dobra mlada u maju – posle je spopadnu bube i ona bela napast, da li je pepelnica ne znam i onda mora da se prska.

Ali je u maju iskoristim maksimalno. Spremam je odmah, ali je i pripremam, perem i lagerujem  u zamrzivač. Čuvam samo taj list vinove loze koji nije prskane uopšte. Настави са читањем „Sarmice od vinove loze iz bašte“

Sladak kupus

Sladak kupus je jedno od onih jela na kojem su generacije odrastale i ostavljale kao kulinarsko nasleđe narednim generacijama. S’ tim u vezi, šta bih mogla da kažem a da vi to o ovom jelu ne znate? Verujem da svi imamo neke cake i ukuse koje volimo da primenimo ili dodamo kada je ovo jelo u pitanju. Lično, volim da dodam malo kima ili suvih šljiva s’ vremena na vreme. Kako je na pijacama ponuda mladog kupusa u jeku, evo predloga za ekonomičan, ukusan i zdrav ručak.

Sladak kupus 3
                                                        Sladak kupus sa mesom

Potrebne namirnice: 2 kg kupusa, 800-1000 g (jagnjećeg, telećeg ili svinjskog) mesa, 3 glavice crnog luka, 5 čena belog luka, 3 veća paradajza, 1 veza zeleni, 3 sveže paprike, po ukusu soli, suvog začina i bibera, 2-3 lista lovora, 1 kafena kašika kima (ili 6-7 suvih šljiva), 1 vrhom puna supena kašika masti, 1 supena kašika slatke aleve paprike, vode po potrebi.
Настави са читањем „Sladak kupus“

Crni hleb, kao nekad bakin… narastao i mek kao duša

Ovo što danas kupujemo kao hleb… belo, paučinaste strukture, mamac za nepca koji zahvaljujući oduševljenju čula vida ulazi u naš organizam sa sve aditivima, konzervansima i ostalim, znate već čime, ili ono tamno, zatamnjeno kakaom i ostalim dodacima za prevođenje lakovernih preko vode… to za stanovnika ovih prostora od pre samo jednog veka ne da ne bi bio hleb, nego njime ne bi ni stoku hranio.

Ali šta da se radi. Brzo se živi, brzo se jede, brzo se pretrči pored uputstava, saveta, upozorenja tipa „smanjite unos hleba, jedite zdrav(iji) hleb, izbacite bela peciva iz upotrebe, čim vidite da je hleb pocrneo ko da su ga sunčali, znajte da u njemu nema ni T od trunke brašna kojim se mesi integralni hleb...“ pa nam posle kriv đavo.

Hleb kao bakin
Hleb kao bakin

Настави са читањем „Crni hleb, kao nekad bakin… narastao i mek kao duša“

Kuglof sa šargarepom

Potrebno je

– 4 jaja
– 4 šargarepe
– 2 šolje (od bele kafe) braon šećera
– 2 šolje  brašna sa malo praška za pecivo
– malo jogurta (pola šolje)
– 1 šolja  zejtina
– 1 vanilin šećer
– mleveni orasi (koliko ko voli)

Kuglof sa šargarepom
Kuglof sa šargarepom

Настави са читањем „Kuglof sa šargarepom“

Zaplanjska kisela banica

Nije greška u pitanju, niti ja imam govornu manu. U Zaplanju, rodnom kraju moga muža, tako nazivaju pitu, gibanicu, koja se pravi od domaćih kora. Naučila sam da je mijesim od svoje svekrve koja je čitav život provela u Malom Krčimiru, selu ispod Suve Planine i zaove koja živi u Beču, gdje sam i upoznala svog Zorana.

A ovo kisela znači da se mijesi s kvascem.

Zaplanjska banica
Zaplanjska banica

Banica koju pravim u Beču nije ni priblizno dobra kao ona sto se pravi u Zaplanju, od domaćeg brašna, domaćih jaja, domaćeg sira… ali je ipak toliko dobra da su mnogi muškarci iz tog kraja, a koji žive širom svjeta,  svoje žene edukovali kako se mijesi „njihova“ banica po receptu koji sam objavila na Fejsbuku.

Настави са читањем „Zaplanjska kisela banica“

Najlepša proja- i sirotinjaska hrana i delikates

Retko koji gost bi se danas obradovao kada biste mu poslužili ono što se nekada služilo kao proja. Što se jelo zbog nemaštine, umesto hleba, kao prilog uz kuvani kupus ili kao kompletan doručak, ručak ili večera: „zabrkano“ kukuruzno brašno mleveno na obližnjoj potočari u malo vode, jedva posoljeno i sa možda jednom kašikom masti. Neukusno, tvrdo, jelo se na silu. Jer, ma kolika bila i ma koliko dirinčila preko cele godine, retko koja seoska porodica, recimo, je mogla da dočeka proleće s brašnom od pšenice rođene na njihovom imanju. Pa se često brašno pozajmljivalo od imućnijih i čuvalo kao suvo zlato.

Najbolja i najukusnija proja
Najbolja i najukusnija proja

U međuvremenu- tvrda proja. Na njivu se odlazilo praznog stomaka, a majka bi, pošto zgotovi ručak, donosila i njega i doručak čeljadi koja je uveliko odmicala u brazdi. Doručkovalo se „sirće“- sitno naseckan mladi luk pomešan sa razređenim sirćetom. Kusali su svi iz jedne posude- panice, a najsiromašniji su imali samo jednu kašiku pa se jelo „na polaganje“ tako što jedan kusne pa ustupu kašiku sledećem i tako u krug. Još su živi ljudi u čijim kućama se jelo na polaganje, kažem kol’ko da razbijem nevericu onih koji nisu čuli za ovakvu muku.

Настави са читањем „Najlepša proja- i sirotinjaska hrana i delikates“

Pavlova torta

Kažu da je torta „Pavlova“ nastala nakon boravka ruske balerine Ane Pavlove u Australiji i na Novom Zelandu, daleke 1926. godine. Šef  jednog hotela u Welingtonu, u kome je ona boravila, napravio je tortu u njenu čast. Prvi recept datira još iz 1929. godine u  Australiji, a na  Novom Zelandu iz 1935. godine. Tako daaa… gde je baš nastala, precizno se ne zna.

Parče slasti
Parče slasti

Svoju Fb  prijateljicu  Negoslavu sam upoznala na, po meni, jedan veoma simpatičan način. Jednom prilikom kada je svratila na moj novopečeni blog, čitajuči  moj recept „Beackeoff d’Alsace“,  obratila mi se svojim britkim rečima sa određenom dozom simpatije :“ Iskrena da budem, ja ništa nisam razumela! Ako već pišeš blog  verovatno želiš da te ljudi čitaju, ali onda moraš biti malo jasnija i opširnija. Pogledaj kako to drugi rade.“

Настави са читањем „Pavlova torta“

Sardele u marinadi

Recept za marinirane sardele dobila sam od svoje svrkrve i osnovne njegove odlike su tome što  je, prvo, veoma jednostavna priprema i drugo, nema šanse da vam sardele ne ispadnu fantastično.

Marinirane sardele
Marinirane sardele

Potrebno je:

  • sardele, 1 kg- mi na primorju najradije biramo krupnije, kad god smo u prilici, ali budući da ih spremamo preko cele godine, koristimo i sitnije
  • 1.5 kašika soli
  • kvasina– vinsko sirće
  • 1 glavica belog luka
  • nekoliko listova lorbera
  • biber u zrnu
  • zejtin

 

Настави са читањем „Sardele u marinadi“

Umesite sami baklavu i korice za njih

Ovo je recept za baklavu  iz domaće radinosti od prvog do poslednjeg koraka. Pravi se lako, lakše od onih naših gibanica sa domaćim korama i lakše od korica za reform ili doboš tortu. (ovo napominjem zarad onih ne mnogo vičnih pravljenju korica, a samo li jednom probate i sami ćete se uveriti da je tako)

Baklava
Baklava

Настави са читањем „Umesite sami baklavu i korice za njih“

Kako su nekada… ili zašto ovako… pitamo se ponekad

Od kako je prvi put okusio ispečeno meso, čovek neprestano istražuje i pronalazi nove načine pripreme hrane, nove začine, nove kombinacije namirnica, nove materijale za izradu posuda u kojima se priprema hrana.

Ponekad nam padnu na um pitanja: kako su čuvane kvarljive namirnice pre nekoliko vekova, na primer; kako se postilo u vreme kada se nije znalo za zejtin; zašto se sušenje mesa u jednom kraju odvija po jednoj, u drugom po drugoj… u trećem po nekoj sasvim desetoj recepturi; kako to da u nekim krajevima praziluk koriste samo dok ima potpuno zelena perca; zašto negde bacaju ukvareno mleko, a u drugim krajevima ga utople čim je skuvano kako bi se što pre ukvarilo i tako ga konzumiraju; kako to da se hleb, mešen nekada jednom ili dva puta nedeljno nije kvario i to i bez aditiva; kako se čuvalo meso posle svinjokolja kada nije bilo zamrzivača, kako se sladoled nije topio na letnjoj žezi , je li istina da u nekim delovima sveta i ne znaju za postojanje otrovnih pečuraka…

Sušenice s jugoistoka Srbije
Sušenice s jugoistoka Srbije

Настави са читањем „Kako su nekada… ili zašto ovako… pitamo se ponekad“

Vege avantura- šta ti padne pod ruku

Najlepše situacije i druženja su ona neplanirana i spontana. Spontano i neplanirano sam i došla do saznanja da bih volela „kuvarica da budem“ :). Sve u svemu, ide to meni, kažu. A volim, uživam, tada sam samo svoja i osvežavam svoja čula. A konzumentima nepca.

Savršeni vege obrok - šta se našlo
Savršeni vege obrok – šta se našlo

I tako od jedne kasno popodnevne kafe, skontamo spontano druženje i krećemo.

Настави са читањем „Vege avantura- šta ti padne pod ruku“

Morski plodovi, oslić, pomorandže i ljubav

Srce... hrana... ljubav... zdravlje
Srce… hrana… ljubav… zdravlje

Ustajem rano, kuvam veliku šolju kafe, to je taj ritual. Ćutim sa jutrom kakvo god ono bilo barem pola sata. Prošetaju me potom kuce po dvorištu, obiđemo cveće, progovorimo sa njima po koju reč dok se sistem na laptopu ne podigne. Onda me dohvati život jer ja nisam od onih koja umem njega da dohvatim i zauzdam. Zato su mi potrebni stimulansi dobrog raspoloženja.

Nikad nisam mislila da ću među svoje strasti ubrajati i strast prema hrani. Mama me je u detinjstvu oduvek osuđivala da volim da jedem samo neke “kerefeke” i da mi je nemoguće ugoditi. Spadam u one razmažene na jelu. Otuda sam i pisala nekoliko recepata sa naslovima tipa salata za histerične ili oslić omađijan pomorandžom i slično.

Настави са читањем „Morski plodovi, oslić, pomorandže i ljubav“