Pravo je vreme da iskoristite zalihe praziluka, ako ga imate negde urovljenog (tako se u mom kraju kaže za povrće koje se u jesen postavi u zemlju i sa svih strana pokrije zemljom kako bi moglo da preživi) ili ste ga eventualno sačuvali u zamrzivaču.
Inače, za pitu sa prazilukom mogu se koristiti i mleveno meso i šapinjoni i sira, a mi vam ovoga puta preporučujemo pirinač. Integralni ili obični, svejedno, jer ga je prethodno potrebno skuvati.
Настави са читањем „Jedna mnogo lepa posna pita“
Prvi recept za rolat od mesa dobila sam za onaj punjen kuvanim jajima, pod nazivom „lažni zec“. E sad, zašto to, lažni zec, ne bih znala da vam kažem, ali znam da sam se propisno obrukala i da nikada više nisam ušla u poduhvat mešenja ovog, zapravo vrlo jednostavnog jela. A bilo je to u vreme kada se uopšte nisam zanimala za kuvanje. Niko mi nije rekao da je potrebno dvaput mleveno meso, niti sam znala dužinu pečenja pa je moj „lažni zec“ ličio na izgoreli panj.
Posle toga sam probala tu i tamo poslužen mesni rolat, a najviše mi se dopao kod prijateljice Mire koja je bila fantastična kuvarica: na jedan kraj rolata stavila je dosta obarenog graška koji se tokom uvijanja malo pomerio pa je tako nastala prelepa kombinacija mesa i povrća, pravi praznik za oči.
Настави са читањем „Rolat od mesa sa šampinjonima“
Kada vam dosade zimske sarme od kiselog kupusa koje su obeležje te sezone, u svako doba može se naći praziluk, pa možete da “presečete” teška zimska jela punjenim, u trouglove savijenim, laganim specijalitetom.
U suštin,i odličan je za predjelo. Videla sam jednom na snimku na youtub kanalu kako je neko pravio i moj prvi pokušaj je uspeo. Punjenje je po želji, a savijanje je lako.
Rešila sam da isprobam sa svojim sastojcima. Dolazili su mi gosti i među njima je bilo onih koji ne jedu meso pa sam ovo predjelo spremala i sa mesom i bez mesa. I jedne i druge se služe uz pavlaku.
Настави са читањем „Posne i mrsne sarmice od praziluka, kao predjelo“
Prvu lozicu posadio je moj deda a potom je sadio i moj otac.
Usred Beograda gajena ona se može jesti, bez obzira na zagađen vazduh, gradskim auspuhom doziran, ako je okružena velikim orahom i krošnjama drugog drveća, koji je koliko toliko štite. Takođe, priznaću, jedino je dobra mlada u maju – posle je spopadnu bube i ona bela napast, da li je pepelnica ne znam i onda mora da se prska.
Ali je u maju iskoristim maksimalno. Spremam je odmah, ali je i pripremam, perem i lagerujem u zamrzivač. Čuvam samo taj list vinove loze koji nije prskane uopšte. Настави са читањем „Sarmice od vinove loze iz bašte“
Poznato je da svaki kraj naše zemlje ima neki svoj kulinarski specijalitet, neku specifičnost u spremanju određenih jela, slatkiše, slaniše… po kojima je poznat.
Ja živim u Velikom Gradištu, gradiću na severoistoku Srbije. Ono što je za ovaj kraj specifično je da je delom i vlaški kraj (konkretno, homoljski kraj, u okolini Kučeva, ali takođe i kada se krene od Golupca ka Kladovu nailazimo na vlaška sela). Vlasi takođe imaju svoje običaje, ne samo u kulinarstvu, već i u folkloru i mnogim drugim kulturnim i društvenim aspektima.
Iz tog razloga ovoga puta upoznaću vas sa tri zanimljiva recepta vezana za moj kraj, a jedan od njih je i vrlo poznat vlaški specijalitet.
Настави са читањем „Tri tradicionalna vlaška specijaliteta“
