Ustajem rano, kuvam veliku šolju kafe, to je taj ritual. Ćutim sa jutrom kakvo god ono bilo barem pola sata. Prošetaju me potom kuce po dvorištu, obiđemo cveće, progovorimo sa njima po koju reč dok se sistem na laptopu ne podigne. Onda me dohvati život jer ja nisam od onih koja umem njega da dohvatim i zauzdam. Zato su mi potrebni stimulansi dobrog raspoloženja.
Nikad nisam mislila da ću među svoje strasti ubrajati i strast prema hrani. Mama me je u detinjstvu oduvek osuđivala da volim da jedem samo neke “kerefeke” i da mi je nemoguće ugoditi. Spadam u one razmažene na jelu. Otuda sam i pisala nekoliko recepata sa naslovima tipa salata za histerične ili oslić omađijan pomorandžom i slično.
Настави са читањем „Morski plodovi, oslić, pomorandže i ljubav“