Pa šta sad, svi se primaju na tu zdravu hranu, što sam ja gora od njih. Mislim, lep je osećaj kad mljacneš onako od srca (da ne kažem, iz stomaka) pošto smandžaš škembiće u saftu ili brizle u „Staroj Hercegovini“. Ali nije loše ni kad se krećeš lak kao pero, ne spava ti se posle ručka i ne jedu ti se slatkiši… samo treba da imaš ogledalce pri ruci, da se ne osmehuješ široko pre nego što iščačkaš drške od rukole između zuba.
Dakle, ako želite da se osećate laki kao pero, predlažem potaž od nečega – posle napornog dana, stvarno diže iz mrtvih.
Настави са читањем „Potaž od – nečega“
