Ah, to kuvanje! Šerpe, lonci, milioni kašika, kašičica i noževa, prljavih kuhinjskih krpa i posuđem zatrpana sudopera. Ali, kad jelo ispadne dobro i svi te pohvale, zaboraviš na dugotrajno stajanje kraj šporeta i dosadno obrtanje varjače kroz razne varijante bešamel sosova i kremova.
Moj prvi susret sa šporetom bilo je pravljanje kokica. Prvi put sam tu razdraganost rasprskavanja kukuruznih zrna koja lupaju po poklopcu šerpe videla kao dete kod moje stare komšinice. I odmah mi se dopalo i pomislila sam da ću kad porastem i ja tako isto. Ali, nisam imala živaca da to dočekam, pa sam sa najboljom drugaricom to ipak uradila par godina kasnije i zamalo nismo spalile njenu kuhinju. To me je ipak naučilo da budem strpljiva.
Настави са читањем „Kako sam dobila kecelju s prasićima“