Ne znam kakvo je uvreženo mišljenje kada je strana kuhinja u pitanju, ali ja smatram da je meksičko jelo originalno jedno ako se krčka u nekoj kuhinji u Meksiku, kinesko u Kini, rusko u Rusiji… Jer, sve i da se do najmanje sitnice pridržavate uputstva i sledite recept od prvog slova do poslednje tačke, niti će čili kon karne o kojem ćemo danas, biti isti u Teksasu (koji ga prisvaja ko usvojeno čedo) ili u Beogradu, kao u nekom zabačenom meksičkom selu; niti brokoli spremljen po sečuanskom receptu ima isti ukus bilo gde kao na bilo kojoj tački ogromne Kine, niti ćete boršč jesti s istim oduševljenjem u Moskvi i u ruskom restoranu u Pekingu (doduše, probala sam tamo i očajno loše peljmene ali mu dođe na isto).
Zašto je to tako? Pretpostavljam, stoga što sastojci nisu istog kvaliteta – ni miris, ni ukus, a ni izgled. Nisu ni krava ni svinja isto rasle, nisu jele ni isto pomije ni istu travu, žito i kukuruz na svakom meridijanu imaju drugačiji šmek.
Настави са читањем „Čili kon karne na srpski način“
