Pre tri godine sam krstarila Bosforom. Od svega što sam u tih desetak dana svom nepcu priuštila, jedino je ukus pirinča ostao neprežaljen. Dugo sam tražila recept po kom ga prave ali ni jedan nije bio ni približno onome što sam te noći kada smo uplovljavali u godinu Zmaja, probali.
Onda sam počela da eksperimentišem i najpribližnije ukusu je recept koji sam iz svega toga dobila, a podeliću sa vama.
Настави са читањем „Sećanje na Istanbul- rižoto“
Ah, to kuvanje! Šerpe, lonci, milioni kašika, kašičica i noževa, prljavih kuhinjskih krpa i posuđem zatrpana sudopera. Ali, kad jelo ispadne dobro i svi te pohvale, zaboraviš na dugotrajno stajanje kraj šporeta i dosadno obrtanje varjače kroz razne varijante bešamel sosova i kremova.
Moj prvi susret sa šporetom bilo je pravljanje kokica. Prvi put sam tu razdraganost rasprskavanja kukuruznih zrna koja lupaju po poklopcu šerpe videla kao dete kod moje stare komšinice. I odmah mi se dopalo i pomislila sam da ću kad porastem i ja tako isto. Ali, nisam imala živaca da to dočekam, pa sam sa najboljom drugaricom to ipak uradila par godina kasnije i zamalo nismo spalile njenu kuhinju. To me je ipak naučilo da budem strpljiva.
Настави са читањем „Kako sam dobila kecelju s prasićima“
