Posle cepkanog ajvara koji mi je bio omiljeni doručak, ručak i večera (svaki put na različiti način) najomiljenija zimnica u detinjstvu bile su mi paprike punjene rendanom šargarepom, sa dodatkom belog luka i peršuna. Mnogo lepe paprike, one najlepše i, ako volite, i najveće odnosno najduže, pa još u raznim bojama… crvena, narandžasta, narandžastožuta… Moja majka ih je spremala maestralno. Nisam ih dugo spremala, ali ove godine imam poseban razlog da se vratim njenom receptu: na Krstovdan će biti tri decenije od kako živim bez nje. Moja Sofija, jedina i neponovljiva.
Potrebno je:
10 kilograma paprika – rekoh, ja za ovu namenu biram uvek najlepše, najšarenije i najveće ili one klasične paprike kojih ima u raznim bojama, dakle ne ajvarku
250 gr šećera
125 gr soli
1 šoljica esencije
2 šoljice zejtina
(to su one šoljice iz kojih se nekada pila kafa, duplo manje od danas modernih)
Настави са читањем „Zimnica – paprika punjena šargarepom, belim lukom i peršunom“
