ORASNICE

 

Pročitah pre neki dan  recept za padobrance pa se vratih u detinjstvo.

Volela sam kao dete mnoge kolače koje je pravila moja mama, ali sam volela i one „kupovne“ iz poslastičarnice i to ne iz bilo koje poslastičarnice.

Orasnice
Orasnice

Bila je nekada davno u Leskovcu poslastičarnica „Dezert“ koja je imala divne kolače: korpice, “mace“(bombice sa marcipanom) i najukusnije orasnice koje sam ikad jela.

Kada je mojoj mami dosadilo da me stalno vodi u tu poslastičarnicu, potrudila se da dobije recept za te kolače.

Ja sam iz Leskovca otišla daaaaavno i nisam sigurna da ta poslastičarnica više postoji, ali sam recept sačuvala i podeliću ga sa vama.

Za ove orasnice koje se tope u ustima  POTREBNO JE :

orasnice-9dd1b98ae5a5d04473ed9e7c11debd31_view_l

  •  200 grama šećera
  • 100 grama mlevenih oraha
  • 3 belanca
  • 50 grama brašna
  • kesica vanilin šećera ili cimeta

PRIPREMA

Pomešajte šećer, belanca i orahe u šerpi i kuvajte na tihoj vatri dok se šećer ne istopi.

Kad se šećer istopi, sklonite šerpu sa šporeta i  dodajte brašno, vanilin šećer ili malo cimeta, promešajte i ostavite da se ohladi. Ako volite možete da dodate i malo sitno sekanih oraha .

Kad se ohladi, pravite kiflice i ređajte ih u pleh u koji ste stavili pek papir (može i ono klasično: podmazan i posut brašnom).

Pazite da se kiflice ne dodiruju  jer će da narastu.

Stavite u rernu na 150 – 180 stepeni da se osuše ali da se ne presuše, jer će onda biti tvrde .

 

Аутор: Milica Đokić

Živim u kući sa dvorištem na periferiji Beograda sa mužem koji me podržava sa beskrajnim strpljenjem u mojoj ljubavi prema tkanju i starim zanatima. Sa nama živi i jedan razmažen i posesivan pas (ženka Džek Rasel terijera). Imam razuman broj rodjaka, komšija i prijatelja sa kojima se družim i kada za vidjanje nema neposrednog razloga, nego onako iz zadovoljstva. Volim svoje dvorište, cveće, vrapce, miris lipe, jasmina, pokošene trave. Volim da kuvam i mesim (ali ne baš svaki dan) Volim slatkiše , naročito čokoladne. Volim da šijem, pletem, vezem, crtam, čitam knjige, da cunjam po internetu, da se družim na FB sa ljudima koje sigurno ne bih upoznala da nije interneta. Volela bih da sam tehnički pismenija i da mogu bolje da baratam blogom i sajtom koji postavljam. Ne podnosim aparate kao što su pegla i usisivač, klizave ulice i arogantne ljude. Želela bih da uvek imam spreman odgovor i na neumesna pitanja i da ne osećam grižu savesti kad ne radim.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *