Zalutala sam u ekonomske nauke, a zapravo pisanje mi je fah. Sve sam manje novinar, a sve više kopirajter i bloger i pomalo pisac. Ako me zavidan broj ljudi zna kao autora priča na zaplanjskom dijalektu, bar 75 puta više njih zna me kao autora nekoliko zanimljivih recepata objavljenih na blogu Negoslava’s, po čemu me već prepoznaju i lokalni prodavci. Jedne godine pola Fejsbuka je pravilo ajvar po mom receptu, a mnogima je to postao, kao i meni, naomiljeniji recept za srpski kavijar. Što mi je “opravdanje” i za učešće u ovom projektu.
Ponekad spremim ručak, onako,bez nekog posebnog plana, a bude ukusan… prekusan, zapravo, pa poželim da ga ponovo pripremim. Pa često zapamtim kako sam ga pripremila, kako ne bi bilo ono… samo tad i nikad više.
Ovoga puta u pitanju su šnicle na korenastom povrću sa kajmakom umesto masnoće, pod radnim naslovom „prste da poližeš i da tražiš još“.
Odmah da objasnim: recepti koji slede su moj honorar, zarađen time što je Natašin Milan oduševljen prebrancem
koji mu sprema po mojim uputstvima. A kako vidim, recept se progresivno širi sve dalje i sve šire pa nije isključeno da uskoro i Gruzijci počnu da spremaju srpski pasulj. (Nale i Milan rade u toj zemlji, a ja evo javno i neopozivo obećavam da ćete jednog dana imati prilike da na ovim stranicama gledate i čitate moju gastro fotoreportažu otud.Obećanja se, znate, daju da bi bila ispunjena 😉 ). Настави са читањем „Posni meni – Nataša Korica, Gruzija“
Za slano predjelo koje se pravi od patišpanja od jaja i brašna sa dodacima i filuje nadevima na bazi sira, u obliku rolata ili kocke, postoji mali milion recepata.
Caka za mlade domaćice – kada jednom savladate pečenje korice ili patišpanja, što će vam posle dva-tri puta biti „ko da sam oduvek ovo pravila“, možete eksperimentisati do mile volje:
sa koricom: samo od jaja i brašna ili sa dodacima tipa spanać, blitva, seckana kisela paprika, ajvar, mleveni orasi, semenke…
sa filom: samo sitni sir, samo krem sir, kombinacija ova dva ili uz dodavanje i koje kašike pavlake, kiselog mleka, kajmaka, rendanih kuvanih jaja, rendanog kačkavalja, rendane šargarepe, jedne ili dve kašike ajvara, dinastanih šampinjona iseckanih na listiće…
sa dodacima preko sira: listovi šunke, pečenice, kačkavalja, dinstani šampinjoni, tanki kolutovi kuvanih jaja…
Pravo je vreme da iskoristite zalihe praziluka, ako ga imate negde urovljenog (tako se u mom kraju kaže za povrće koje se u jesen postavi u zemlju i sa svih strana pokrije zemljom kako bi moglo da preživi) ili ste ga eventualno sačuvali u zamrzivaču.
Inače, za pitu sa prazilukom mogu se koristiti i mleveno meso i šapinjoni i sira, a mi vam ovoga puta preporučujemo pirinač. Integralni ili obični, svejedno, jer ga je prethodno potrebno skuvati.
Ne volim prepisivanja recepata s blogova, u stilu „ona i ona i ona… i ona i ona… su ovo pravile tako i tako i tako… a meni je ovako ispalo“, ali postoje neke stvari koje su vrlo praktične i koje bi trebalo približiti što većem broju svih onih koji se bave kuvanjem i stoga je i ovaj izuzetak.
Recept je, inače, s bloga sjajne Dragane Petrović Gaga u kujni, koji vam srdačno preporučujem, posebno ako tragate za receptima bez mesa, kakav je ovaj s kojim je gostovala na Cakama.
Rolat od mlevenog mesa je vrlo zahvalan kao jelo koje se može iskoristiti i kao predjelo i kao jedno od jela svečanijeg ručka, i kao jelo samo za sebe… kako god, čini mi se da nema osobe koja bi mu našla manu.
Obično se pravi od mešanog mlevenog mesa, koje se puni kuvanim jajima, šampinjonima tanko iseckanim i proprženim s glavicom crnog luka, blanširanim spanaćem ili blitvom ili barenom ucelo kuvanom šargarepom, može se puniti i iseckanim kačkavaljem i šunkom ili pečenicom takođe iseckanom na kockice ili na listove kojima se razvučena kora prekrije pre uvijanja… i tako dalje, svim i svačim što naša mašta može da smisli.
Ovo je jedna od onih pogača sa juga Srbije za koju važi pravilo da domaćica mora doooobro da se oznoji prilikom mešenja, da bi ona bila baš baš dobra. Presna je, dakle koristi se soda bikarbona umesto kvasca, a inače se obično mesi pred ručak jer nema ničeg lepšeg od mirisa presne tople pogače na stolu, uz sve one đakonije koje idu uz nju. Ili uz samo teglu masti pa se mast, nanesena na komad ogače veličine zalogaja otopi na njemu. Ili samo uz maslac, so i biber ili so i alevu papriku, ili smao uz kajmak, sir, pavlaku. Ili samo uz reš prepečenu slaninicu. Ili uz čvarke… A tek uz ajvar!
Ranije se pravila mahom od belog brašna, a sada sve češće od integralnog. Ranije se u presnu pogaču nije dodavalo ništa, a sada se obogaćuje semenkama. Ranije je bila hrana sirotinje koja je morala da mesi hleb, a sada je privilegija boljestojećih koji ne moraju da kupuju jeftine aditivne hlebove nego mogu svoj hleb da sami ispeku.
Videla sam toliko mnogo recepata za hlebove, pogače i lepinje da, kada bi sada trebalo da se opredelim za jedan ili dva, ne bih umela da izaberem.
Iskusne domaćice znaju već po osećaju da svaki recept prilagode ukusu svoje porodice – dodavanjem malo više vode, kisele vode, jogurta, sirutke, kiselog mleka ili jogurta, pavlake ili još malo brašna, semenki, sira…
Početnicima je s početka teško da umese i ispeku, namerno odvajam ove dve aktivnosti jer od obe jednako zavisi kvalitet proizvoda, i najobičniji hlebić čak i onda kada se striktno pridržavaju recepta.
Naše bake i majke su znale da odvoje deo testa pripremljenog za hleb i da nam od njega isprže uštipke ili mekike, koje u detinjstvu i nismo znali da cenimo. Nekako su nam bile primamljivije one iz prodavnice, jednako kao što su nam bili bolji i kupovni pekmez ili ona marmelada koja se sekla u kocke i merila na vagi, na koju se prethodno stavi mesarski, reciklirani papir. Nije se tada pričalo, uopšte, o upotrebljavanom već zejtinu koji se retko kada bacao, niti o njegovog štetnosti, a sada… svako ko malo drži do svog zdravlja teško da će ikada okusiti kupovne mekike oko kojih se širi taj opori miris podgrevanog zejtina.
Svaki kraj ove zemlje ima neki svoj recept za uštipke od testa. Neki koriste isključivo svež kvasac, neki i suvi, drugi prašak za pecivo, poneki dodaju jaja, mleko ili jogurt, drugi kajmak ili sira… probala sam i uštipke sa naseckanom pečenicom.
Reći će neko, ništa lakše nego spremiti pečeno pile. Posoliš, staviš u šerpu, tepsiju, u kesu za pečenje… i zaboraviš ga u rerni dok ne počne da miriše na „ispečeno“.
A nije baš sve tako. I za savršeno pečeno pile potrebne su neke cake koje će to pečenje zaista dovesti do savršenstva.
Ovo je ispekla Danka, od koje preporučujemo i ovaj i ovaj recept.
Za uštipke od tikvica, negde nazvane i pljeskavicama, skoro svaka kuća ima neki svoj, specifičan i naravno, proveren recept. Neki rendane tikvice ocede od suvišnog soka, neki dodaju samo jednu vrstu brašna, neki stave i kašiku sitnog sira, neki naseckaju koji čen belog luka, peršun ili neki drugi začin…
Ovo je recept Slobodanke Petrović, koji sam dobila kada i ovaj, za čorbicu od karfiola.
Ovaj recept je trebalo da bude objavljen negde krajem oktobra ali su sticajem okolnosti fotografije zalutale u neki folder iz kojeg su slučajno danas izronile. I baš je kao poručen za ove dane kada mnoge domaćice nastoje da potroše zalihe iz zamrzivača, pre nego što počnu s korišćenjem ovogodišnjih plodova.
Dakle, čorba od karfiola na Dankih način – Danka je moja prijateljica i bivša komšika, koja me je ugostila jednog lepog oktobarskog dana u svojoj kući na drugom kraju grada (s tugom se setim, nekada su nas delile samo dve kuće i gotovo da sam je mogla preko plota pozvati na kafu).
Recept za ovu zeljanicu poslala mi je Fejsbuk prijateljica Fatima Čaušević iz Olova, inače vrsna domaćica i ČovekIpo.
Svaki kraj naše bivše zemlje ima neki svoj način pripremanja pite, gibanice, banice, a dragoj Fati zahvaljujemo na trudu da nam približi recept svog kraja.
Ovaj recept dobila sam od one nekadašnje komšinice Marice, koja je njom počastila prijatelje za svoj 58. rođendan.
Recept ima i nekoliko caka, koje nam kao iskrena domaćica koja ne krije svoje kulinarske tajne i otkrila – znate ono, kad vam neke kažu sve, ali prećute najvažniji detalj pa njima uvek uspe, a ostalima je u stilu „isto to, samo malo drugačije“.
Evo jednog jela koje, po potrebi, može biti i super predjelo. Sprema se brzo i lako, od sastojaka koje imate u kući, uz šampinjone naravno, a može biti skuplje i jeftinije, zavisno od datuma u mesecu i kvaliteta namirnica koje koristite.
Veštim domaćicama nije potrebno ništa objašnjavati, ali sledi mali opis za početnike.
This website uses cookies so that we can provide you with the best user experience possible. Cookie information is stored in your browser and performs functions such as recognising you when you return to our website and helping our team to understand which sections of the website you find most interesting and useful.
Strictly Necessary Cookies
Strictly Necessary Cookie should be enabled at all times so that we can save your preferences for cookie settings.
If you disable this cookie, we will not be able to save your preferences. This means that every time you visit this website you will need to enable or disable cookies again.