Kao srednješkolka sam obožavala makronense koje je proizvodila neka hrvatska firma, nisam baš sigurna u to da li je Podravka ili neka druga. Pravljeni su od lešnika i belanaca, bili su veličine najvećeg nokta, a pakovani su u kese zelene boje.
Moja majka je kao zamenu za makronens kolačiće pravila puslice, najčešće onda kada su joj belanca ostajala posle pravljenja čuvenih salčića, neprevaziđenih kolača od domaaćeg lisnatog testa, sada gotovo zaboravljenih. Pa smo onda prešli na padobrance. Na koje me podseti moja prijateljica Ljubinka, posluživši nam njene predivne padobrančiće na onoj ženskoj žurci koju sam već pominjala.
Настави са читањем „Padobranci – kolač našeg detinjstva“