Dolazi mi Marica, nekadašnja devojčica sa kojom sam se ponekad igrala kada bih odlazila kod bake. Tada skoro pa u istoj ulici – trebalo je samo da se prođe kroz dvorište moje školske drugarice Slađe, a posle parcelisanja, ograđivanja i prosecanja novih ulica – postali smo baš daleko, ako se vazdušna linija ne računa.
Marica odavno živi u Leskovcu i verovatno se nikada ne bismo ni srele, da nije gos’n Cukerberga ili kako se već čita…
U stisci s vremenom, setih se ovog kolača. Meni je super, a šta će ona reći, ne znam.
Настави са читањем „Brzinski kolač za iznenadne goste“
