Umetnost kuvanja? Ili zanat? Ili, kako da napravite krofne moje bake
Volite li da kuvate ili je za vas svaki odlazak u kuhinju gubljenje vremena? Kuvate li po receptu ili se igrate, pa šta ispadne? Kako ja vidim odnos ljudi prema kuvanju: jedni su savršeni kuvari, zanat drže u rukama, ali bez recepta i tačne mere ne započinju spremanje jela. Drugi će reći da ne umeju ni kafu da skuvaju, dok se treći dobro snalaze u podgrevanju i spremanju jednostavnih jela, najčešće iz nužde jer nema ko to da uradi umesto njih. Postoji i četvrta grupa – to su svi oni sjajni ljudi koji su kuvanje doveli do savršenstva i kad ih gledate kao da zaista gledate stvaranje umetnosti.
I postoje oni poput mene. Dugo sam se branila govoreći da ja ne umem da kuvam. A u stvari istina je da ja volim da se igram u kuhinji i da stvaram nešto što će nahraniti ali i obradovati mene i ljude oko mene. Ne koristim kuvare. Ne znam koliko se tačno soli stavlja u neko jelo, ne bih vam mogla napisati tačan recept ni za šta što sam spremala – jer za mene je recept samo polazna tačka a cilj bude uvek malo levo ili desno od originala. Od mene niko ne očekuje savršenstvo, čak ni ja sama – i dok god bude tako, ja ću se u kuhinji osećati dobro.
Настави са читањем „Krofne, kao bakine“
