Volim u rano jutro da pijem prvu jutarnju kafu u svojoj bašti. Sednem ispod jabuke zelenike, kako ja zovem jabuku sorte green smith i lagano je ispijam gledajući svoj vrt. Tog jutra mi se pogled nešto duže zadržao na jednoj šljivi koju zovem Grkinja, jer je kao košticu donela moja ćerka iz Grčke, posle jednog letovanja. „Mama, donela sam ti par koštica ove šljive da je poseješ kod nas, u Perlezu. Možda i nikne, a mnogo je dobra, slatka kao med. Okrugla je, oveća, medenožute boje.“
Imam mesto gde sadim sve što želim da imam u bašti, koje zovem školica. Te sam jeseni posadila i koštice od kojih se primila samo jedna. Našla sam lepo mesto da je presadim, kad je dostigla vreme za to i oblikovala je u veoma lepo drvo. Iznenadila sam se kad sam videla da se radi o sorti koja je slična, rekla bih čak ista našim starim sortama šljiva koje se u zavisnosti od kraja naše zemlje zovu dženarika, ringlovka, madžarka…
Настави са читањем „Srpska čorba od zelenih dženarika“