‘’Smoothie’’ – po naški smuti, osvežavajući napitak ili tečni hranljivi obrok

Oko  osvežavajućeg napitka ‘’smoothie’’ ili smuti, po naški, postoje oprečna mišljenja i stavovi koji se kreću od glorifikovanja „veoma hranljivog obroka u tečnom obliku“ i davanja mu svojstava energetske bombe pa do apsolutnog osporavanja njegove vrendosti za naš organizam, uz navođenje pogubnosti  stalnog korišćenja sasvim prerađenih namirnica po naše zdravlje.

smuti - za ponekad
smuti – za ponekad

Oni koji preporučuju smuti kao zamenu za obrok navode njegovo bogatstvo vitaminima i mineralima, zadovoljavajuću kalorijsku vrednost i korišćenje svežih namirnica i njihovo konzumiranje odmah posle prerade.

Argumenti protivnika smutija sadržani su u činjenici da, zbog načina njegove pripreme koja se svodi na ono što bi čovekov aparat za žvakanje hrane, odnosno sistem organa za varenje zapravo trebalo da učini, dolazi tokom „jela“ do preskakanja dve važne faze u tom procesu. Čime je naš organizam u startu na gubitku, jer ta hrana samo protrči kroz probavni sistem, budući da receptori u usnoj duplji nisu u stanju da obaveste naš mozak kako bi on obavesti naša creva da kroz nekoliko sati do njih stiže „taita“ hrana, kako bi se adekvatno pripremili upravo za njeno tretiranje.

Nastavi sa čitanjem „‘’Smoothie’’ – po naški smuti, osvežavajući napitak ili tečni hranljivi obrok“

 

Baklava „Sandokan“ sa višnjama i makom

U ovom receptu napraviću baklavu „Sandokan“ sa višnjama i makom.

baklava sa višnjama i makom
baklava sa višnjama i makom

Potrebno je:

  • pola kilograma kora za baklavu
  • 300 gr mlevenog maka
  • 3 žumanceta
  • 2 dl jogurta
  • 1 čaša (od jogurta) ulja
  • 4 čaše šećera
  • 1 čaša mleka,
  • 1 prašak za pecivo
  • od pola kg do 1 kg očišćenih i oceđenih višanja (po ukusu)

Nastavi sa čitanjem „Baklava „Sandokan“ sa višnjama i makom“

 

Najlepša proja- i sirotinjaska hrana i delikates

Retko koji gost bi se danas obradovao kada biste mu poslužili ono što se nekada služilo kao proja. Što se jelo zbog nemaštine, umesto hleba, kao prilog uz kuvani kupus ili kao kompletan doručak, ručak ili večera: „zabrkano“ kukuruzno brašno mleveno na obližnjoj potočari u malo vode, jedva posoljeno i sa možda jednom kašikom masti. Neukusno, tvrdo, jelo se na silu. Jer, ma kolika bila i ma koliko dirinčila preko cele godine, retko koja seoska porodica, recimo, je mogla da dočeka proleće s brašnom od pšenice rođene na njihovom imanju. Pa se često brašno pozajmljivalo od imućnijih i čuvalo kao suvo zlato.

Najbolja i najukusnija proja
Najbolja i najukusnija proja

U međuvremenu- tvrda proja. Na njivu se odlazilo praznog stomaka, a majka bi, pošto zgotovi ručak, donosila i njega i doručak čeljadi koja je uveliko odmicala u brazdi. Doručkovalo se „sirće“- sitno naseckan mladi luk pomešan sa razređenim sirćetom. Kusali su svi iz jedne posude- panice, a najsiromašniji su imali samo jednu kašiku pa se jelo „na polaganje“ tako što jedan kusne pa ustupu kašiku sledećem i tako u krug. Još su živi ljudi u čijim kućama se jelo na polaganje, kažem kol’ko da razbijem nevericu onih koji nisu čuli za ovakvu muku.

Nastavi sa čitanjem „Najlepša proja- i sirotinjaska hrana i delikates“