Niška sukana pita

Nemojte da vas zavara naslov pa da odustanete od ovog recepta samo zato što zvuči preterano komplikovano. Jer nije!

Sukana pita
Sukana pita

Uz malo truda, čak i ako niste vični mešenju testa i razvlačenju, odnosno, ovoga puta sukanju kora, dobićete savršenu slanu ili slatku* pitu kojoj niko neće odoleti. Provereno, verujte.

POTREBNO JE:

za kore

  • 1 kg brašna za fina peciva
  • 600 ml vode
  • 2 kašike soli
  • 2 kašike zejtina

Nastavi sa čitanjem „Niška sukana pita“

 

Najlepša proja- i sirotinjaska hrana i delikates

Retko koji gost bi se danas obradovao kada biste mu poslužili ono što se nekada služilo kao proja. Što se jelo zbog nemaštine, umesto hleba, kao prilog uz kuvani kupus ili kao kompletan doručak, ručak ili večera: „zabrkano“ kukuruzno brašno mleveno na obližnjoj potočari u malo vode, jedva posoljeno i sa možda jednom kašikom masti. Neukusno, tvrdo, jelo se na silu. Jer, ma kolika bila i ma koliko dirinčila preko cele godine, retko koja seoska porodica, recimo, je mogla da dočeka proleće s brašnom od pšenice rođene na njihovom imanju. Pa se često brašno pozajmljivalo od imućnijih i čuvalo kao suvo zlato.

Najbolja i najukusnija proja
Najbolja i najukusnija proja

U međuvremenu- tvrda proja. Na njivu se odlazilo praznog stomaka, a majka bi, pošto zgotovi ručak, donosila i njega i doručak čeljadi koja je uveliko odmicala u brazdi. Doručkovalo se „sirće“- sitno naseckan mladi luk pomešan sa razređenim sirćetom. Kusali su svi iz jedne posude- panice, a najsiromašniji su imali samo jednu kašiku pa se jelo „na polaganje“ tako što jedan kusne pa ustupu kašiku sledećem i tako u krug. Još su živi ljudi u čijim kućama se jelo na polaganje, kažem kol’ko da razbijem nevericu onih koji nisu čuli za ovakvu muku.

Nastavi sa čitanjem „Najlepša proja- i sirotinjaska hrana i delikates“