Kuhinja braničevskog kraja: golubačka pohovana kopriva i riba od „pre dva sata“

Nemačka vladina organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ, organizovala je proteklih dana upoznavanje po 10 nemačkih i srpskih blogera (#zehnpluszehn)  sa  projektima podrške preduzetništvu u Srbiji koje pomažu tamošnji  poreski obveznici. Osim konkretnih projekata (od razvoja turističke infrastrukture do pokretanja i razvoja poljoprivredne i maloprivredničke proizvodnje, o čemu sam pisala ovde), kombinovane nemačko – srpske blogerske ekipe imale su prilike da se upoznaju i sa gastronomskim specifičnostima, kapacitetima i potencijalima  krajeva Srbije koje su obilazile: od svrljiškog belmuža i jagnjetine sa ražnja, vampirskog pekmeza i raznih vrste džemova od divljeg autohtonog voća, preko vina iz Rajačkih pimnica i rakije sa lekovitim biljem, proje sa divljim lukom – sremušem… pa sve do onih sjajnih braničevskih specijaliteta i delikatesa o kojima ću vam ovde govoriti.

Priznajem, skoro polovinu od ponuđene nam hrane u predivnoj bašti restorana na samoj dunavskoj obali, nedaleko od  zidina golubačke Tvrđave koja se revitalzuje, gotovo da nisam ili uopšte nisam ni okusila. Ne stoga što sam mrljava na hranu ili, nedajbože, ne volim da jedem, već zato što sam se skoncentrisala da, u  nemalom izboru hrane koju ili prvi put probam ili prvi put čujem za nju ili, pak, nemam  često prilike da je konzumiram apsolutno svežu, uživam maksimalno. Po principu, sad i, ako ne nikad više, ono – ko zna kad će biti sledeće prilike.

Posle golubačke biciklističke ture oko Dunava, duge 13 km, nekima je odlično pasala domaća, kvalitetna rakija (ako je i ne pijem, imam sve reference da se mojoj oceni veruje, budući da sam suproizvođač iste… i na isti, domaći i neiskvareni način pravljene, koju moje kolege davno nazvaše tatovačom).

Nastavi sa čitanjem „Kuhinja braničevskog kraja: golubačka pohovana kopriva i riba od „pre dva sata““