„Bar pastrmku je lako spremiti, uz to i dobro i brzo“ – govorila je moja prijateljica Mira, karakteristična po tome što je mogla da „ni od čega“ spremi pravu malu gozbu za punu kuću gostiju.E, ona je tvrdila da se pastrmka prži na vrelom ulju, dva minuta s jedne i dva minuta s druge strane. I to je to.
Verovala sam joj na reč, uživajući u ukusno spremljenoj pastrmki, na koju sam uredno pozivana svake subote, kada se u kući Arsića spremala riba, obavezno. Ja sam obavezno kupovala flašu nekog belog vina, karakterističnog i po tome što se njime najbolje utapa tuga, zlu ne trebalo.
Настави са читањем „U susret Badnjoj večeri – pastrmka iz rerne“