U domovima na jugu Srbije pita s kupusom je neizostavna na posnoj trpezi, a čak i ako je neko preskoči tokom posta, to se nikako ne dešava za Badnje veče. U nekim kućama kupusnik je ujedno i česnica, u koju se prilikom mešenja stavlja novčić – a „izvuče“ ga u svom parčetu član porodice koji će u nastupajućoj godini biti najsrećniji.
Kupusnik se može praviti i od svežeg i od kiselog kupusa, zavisno od ukusa, mada, nekako mi je ukusniji od slatkog kupusa.
Može se slagati kora, fil, kora, a kasnije se seče na kvadrate ili trouglove, a može se uvijati i kao rolat, koji se tako i slaže u plehu ili se uvija u obliku puža.
potrebno je
- jedna srednja glavica kupusa, a može i veća ukoliko baš volite kupus
- soli po ukusu, ukoliko koristite svež kupus
- bibera po ukusu
- 150 do 200 ml zejtina, zavisno od količine kupusa – videćete kada usfali pa možete postepeno dodavati kupusu dok se dinsta
- jedno 4-5 kašika vode
- pakovanje debljih kora za pitu
opciono
- struk praziluka ili šoljica kuvanog pirinča ili šaka seckanih oraha
pripremanje
- uključiti rernu na 200 stepeni
- kupus iseckati sasvim sitno
- dinstati kupus na zejtinu sve dok se količina ne svede na pola, odnosno dok ne počne da tamni
- ukoliko pravite slaganu pitu, ređati u pouljenoj tepsiji prvu i drugu koru koje pokvasite s kašikom-dve zejtina pomešanog s vodom, a na treću staviti dve-tri kašike fila (u koji se može dodati i nešto od navedenih sastojaka)
- ponavljati postupak sve dok bude kora, s tim što se poslednje dve kore takođe prelivaju samo vodom i zejtinom
- peći jedno pola sata, zavisno od rerne, a ukoliko počne da žuti prekriti je pek papirom ili aluminijumskom folijom
- pečenu pitu izvaditi iz rerne, pofajtati s vrlo malo vode i pokriti čistom krpom da malo odstoji pa iseći i servirati