Najlepše situacije i druženja su ona neplanirana i spontana. Spontano i neplanirano sam i došla do saznanja da bih volela „kuvarica da budem“ :). Sve u svemu, ide to meni, kažu. A volim, uživam, tada sam samo svoja i osvežavam svoja čula. A konzumentima nepca.
I tako od jedne kasno popodnevne kafe, skontamo spontano druženje i krećemo.
U jednu veliku kesu pa staviti sve iz frižidera što vam padne pod ruku.
Onda u kuhinji zaviriti u kesu, obavezno pustiti mjuz i „uključiti“ svedoka sa odličnim foto aparatom i okom za fotkanje.
Za moj gušt savršeno se uklopio i savršen kuhinjski mobilijar i alati i krećemo ovaj put u vege avanturu.
Na maslinovom ulju prodinstati mladi crni i beli luk, narendanu šargarepu, zelene tanke tikvice isečene u kolutiće. Uzeti veliku kutiju rapsoloživih začina i… prvo malo uživaš gledajući ih, dodirujući, a onda kombinujući.
Onda sve to udinstano usuti i vatrostalnu posudu, ovaj put doduše keramičku, dodati jednu konzervu oljuštenog paradajza u kockicama, izmrviti ostatke gaude, pomešati, začiniti (uglavnom mediteranska kombinacija i krupna morska so).
Zapeći u rerni na 220 stepeni Celzijusa i pred kraj posuti rendanim pekorinom*.
O ostalom fotke dovoljno govore :).
Vredi ponoviti.
A često me pitaju za „caku“.
E pa moja caka je za moj pojam vrhunski začin: ljubav!
*pekorin- tvrdi ovčiji sir, talijanskog porekla
