Padobranci – kolač našeg detinjstva

Kao srednješkolka sam obožavala makronense koje je proizvodila neka hrvatska firma, nisam baš sigurna u to da li je Podravka  ili neka druga. Pravljeni su od lešnika i belanaca, bili su veličine najvećeg nokta, a pakovani su u kese zelene boje.

Padobranci moje drugarice Ljubinke
Padobranci moje drugarice Ljubinke

Moja majka je kao zamenu za makronens kolačiće pravila puslice, najčešće onda kada su joj belanca ostajala posle pravljenja čuvenih salčića, neprevaziđenih kolača od domaaćeg lisnatog testa, sada gotovo zaboravljenih. Pa smo onda prešli na padobrance. Na koje me podseti moja prijateljica Ljubinka, posluživši nam njene predivne padobrančiće na onoj ženskoj žurci koju sam već pominjala.

Potrebno je:

za puslice

  • 4 belanca
  • 400 gr šećera
  • 400 gr mlevenih oraha
  •  tri kašike soka od limuna ili  jabukovog sirćeta

za krem

  • 4 žumanca
  • 4 kašike šećera
  • 100 gr čokolade za kuvanje

Pripremanje:

Tope se u ustima
Tope se u ustima
  • zagrejati rernu na 150 stepeni Celzijusa
  • polupati jaja sobne temperature i odvojiti belanca od žumanaca
  • mikserom umutiti belanca u čvrst sneg pa im postepeno dodavati šećer
  • u čvrst sneg od belanaca i šećera sipati mlevene orahe i varjačom dobro izmešati pa dodati sirće ili sok limuna
  • najveći pleh obložiti pek papirom i na njega stavljati po jednu kašičicu ove smese, vodeći računa da se puslice ne dodiruju
  • staviti pleh u rernu i ne otvarati vrata dok puslice ne budu ispečene, za šta je sasvim dovoljno 15 minuta
  • izvaditi puslice da se ohlade

Krem

  • mutiti žumanca i šećer sve dok ne pobele
  • kuvati ih na pari jedno 15 minuta sve vreme mešajući žicom za mućenje jaja
Skuvati krem na pari
Skuvati krem na pari
  • pri kraju kuvanja dodati čokoladu da se rastopi u filu
  • ohlađenim kremom spajati po dve ohlađene puslice, poželjno iste veličine

 

Аутор: Negoslava Stanojević

Zalutala sam u ekonomske nauke, a zapravo pisanje mi je fah. Sve sam manje novinar, a sve više kopirajter i bloger i pomalo pisac. Ako me zavidan broj ljudi zna kao autora priča na zaplanjskom dijalektu, bar 75 puta više njih zna me kao autora nekoliko zanimljivih recepata objavljenih na blogu Negoslava’s, po čemu me već prepoznaju i lokalni prodavci. Jedne godine pola Fejsbuka je pravilo ajvar po mom receptu, a mnogima je to postao, kao i meni, naomiljeniji recept za srpski kavijar. Što mi je “opravdanje” i za učešće u ovom projektu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *