Retko koji gost bi se danas obradovao kada biste mu poslužili ono što se nekada služilo kao proja. Što se jelo zbog nemaštine, umesto hleba, kao prilog uz kuvani kupus ili kao kompletan doručak, ručak ili večera: „zabrkano“ kukuruzno brašno mleveno na obližnjoj potočari u malo vode, jedva posoljeno i sa možda jednom kašikom masti. Neukusno, tvrdo, jelo se na silu. Jer, ma kolika bila i ma koliko dirinčila preko cele godine, retko koja seoska porodica, recimo, je mogla da dočeka proleće s brašnom od pšenice rođene na njihovom imanju. Pa se često brašno pozajmljivalo od imućnijih i čuvalo kao suvo zlato.
U međuvremenu- tvrda proja. Na njivu se odlazilo praznog stomaka, a majka bi, pošto zgotovi ručak, donosila i njega i doručak čeljadi koja je uveliko odmicala u brazdi. Doručkovalo se „sirće“- sitno naseckan mladi luk pomešan sa razređenim sirćetom. Kusali su svi iz jedne posude- panice, a najsiromašniji su imali samo jednu kašiku pa se jelo „na polaganje“ tako što jedan kusne pa ustupu kašiku sledećem i tako u krug. Još su živi ljudi u čijim kućama se jelo na polaganje, kažem kol’ko da razbijem nevericu onih koji nisu čuli za ovakvu muku.
Proja je danas, čak i bez ikakvih dodataka osim osnovnih, za one iz gornje priče- delikates, da ne kažem torta. Tako je projeo i moj otac, koji je decenijama bojktovao upravo zato što ju je „jeo kad je morao“.
Danas postoji na stotine recepata za proju. Od ovog ili onog brašna, čak i bez zrna kukuruznog, od palente, od mešavine belog, raženog… i kukuruznog…
Recept koji vam predlažem je- čista proja, dakle nema drugog sem projnog brašna.
POTREBNO JE:
- 2-3 jajeta
- 1,5 šoljica zejtina
- 3 šoljice mleka ili jogurta
- 1 prašak za pecivo
- 200 gr projnog brašna (s palentom je bar duplo lošija, ali ako baš morate…)
Opciono, nešto od ovoga ili od svega po malo:
- sitan sir, izmrvljeni sir u kriškama, krem sir, pavlaka… rendani kačkavalj, seckano sve što imate od suhomesnatog (dovoljna je jedna šaka), poparena pa sitno iseckana šaka blitve, zelja ili koprive, proprženi praziiluk, ćvarke, kašiku ajvara, seckanu papriku iz turšije, seme susama, lana, suncokreta…
PRIPREMA
Viljuškom razmutiti jaja pa dodati sve ostalo sem brašna, lepo sjediniti i na kraju dodati i brašno.
Ukoliko volite jako tanku proju, od koje ostaje zapravo samo korica, sipajte u podmašćenu-tepsiju đuvečar, ako želite deblju sipajte u malu tepsiju, a možete peći i mafine.
Preko možete posuti semenke lana ili susama ili narednadni kačkavalj.
Ukoliko volite tvrđu proju slobodno možete dodati još 50 gr brašna, ali ja uvek preporučujem da se prvi put sve pravi po izvornom receptu. Lako je kasnije prilagođavati recept svom ukusu.
Peći u rerni zagrejanoj na 200 stepeni najduše 20 minuta, ako je baš debela.
Možete je servirati na listovima zelene salate, na tanjiru za tortu… isečenu u male trouglove, ali i uz ostalo pecivo i pite. Može biti pecivo, kompletan obrok, zamena za hleb, obavezan dodatak uz kuvani kiseli kupus sa kolenicom.
