Ustajem rano, kuvam veliku šolju kafe, to je taj ritual. Ćutim sa jutrom kakvo god ono bilo barem pola sata. Prošetaju me potom kuce po dvorištu, obiđemo cveće, progovorimo sa njima po koju reč dok se sistem na laptopu ne podigne. Onda me dohvati život jer ja nisam od onih koja umem njega da dohvatim i zauzdam. Zato su mi potrebni stimulansi dobrog raspoloženja.
Nikad nisam mislila da ću među svoje strasti ubrajati i strast prema hrani. Mama me je u detinjstvu oduvek osuđivala da volim da jedem samo neke “kerefeke” i da mi je nemoguće ugoditi. Spadam u one razmažene na jelu. Otuda sam i pisala nekoliko recepata sa naslovima tipa salata za histerične ili oslić omađijan pomorandžom i slično.
Zapravo, duboko verujem da sem na fizičko zdravlje izbor hrane utiče i na raspoloženje, na psihu, na odnose među ljudima, na razvoj ljubavne veze, na brak, na razvod, haha.
Serviranje hrane, atmosfera, ukus sve je važno.
Za sada ću izabrati prvo salatu koja je moj mali guru. Ona je za mene kao joga.
Salata od morskih plodova
Dovoljno je:
– malo pakovanje morskih plodova, 250 grama
– maslinke po želji, može i zelene i crne
– pomorandža
– sok od limuna
– so
– maslinovo ulje
– peršunov list
Morski plodovi se prokuvaju malo, desetak minuta. Odvoje se komadići – surimi štapići /roze komadići/ oni ne smeju da se kuvaju jer se odmah raspadnu. Oni se dodaju tek na kraju.
Pomešaju se naseckane pomorandže, maslinke i morski plodovi , dodaju se i surimi štapići, posoli, nasecka peršun, nacedi pola limuna i doda malo virgin maslinovog ulja. Izmeša se i ostavi 15 minuta u frižideru.
Ova salata leti je osmeh, energija, opuštenost, erotika, optimizam. U jesen ima efekat meditacije, zimi je opaki afrodizijak.
Kada hoću Mediteran brzo, da razbije sumorni i kišni dan u Beogradu tu je:
OSLIĆ sa pomorandžama i maslinama
Potrebno je:
Setiti se šta si sve nagurala u taj zamrzivač. Potrčati do špajiza i pronaći osliće među svim tim namirnicama. Ne čekati ništa, jer si mnogo gladna a i suprug. Velike komade oslića, još smrznute, usoliti, morska so, svakako. Odmah ga strpati u rernu prelivenog maslinovim uljem.
Potom uključim radio… muzikica i… krenem da seckam beli luk.
Izvadim oslića, malo se opustila ja, a opustio se i on. Naređam kockice pomorandži pa naseckam zelene maslinke, sitno, i to dodam, pa dodam i beli luk. Bez peršuna ni ne sedam za sto te i isitnjeni peršun na kraju pospem na sve to. Prelijem sokom od limuna, sa još malo maslinovog ulja i pola šolje za kafu belog vina.
Vratim sve to u rernu još petnaestak minuta.
A ti minuti su sasvim dovoljni da se ispije jedna čaša vina, da se još malo ogladni, da se ukućani oraspolože malkice, a onda svi ti stopljeni ukusi, saft koji se preliva preko servirane ribe sa mirisom pomorandže, maslina, ma… miris mora, snova, bajke…
Kada se tako stope ukusi, kada hrana prepozna jedna drugu, ona je najukusnija i za nas najblagotvornija.
Krompirići na listiće
I na kraju kada vas dohvati virus, grip, ima nekad onaj neočekivani momenat u životima svih nas. Kod mene to su bili krompirići koje mi je ispržio moj suprug jer sam poželela onako bolesna to. I ujutru sam bila mnogo bolje. Ljubav je jača od antibiotika ili razbudi imuni sitem brzinom svetlosti.
Ovakvi krompirići su vrlo lekoviti.
