Jedna mnogo lepa posna pita

Pravo je vreme da iskoristite zalihe praziluka, ako ga imate negde urovljenog (tako se u mom kraju kaže za povrće koje se u jesen postavi u zemlju i sa svih strana pokrije zemljom kako bi moglo da preživi) ili ste ga  eventualno sačuvali u zamrzivaču.

Inače, za pitu sa prazilukom mogu se koristiti i mleveno meso i šapinjoni  i sira, a mi vam ovoga puta preporučujemo pirinač. Integralni ili obični, svejedno, jer ga je prethodno potrebno skuvati.

Potrebno je

• četiri srednja struka praziluka
• 150 gr pirinča (ili kinoe)
• 1 šargarepa – opciono
• 1 dl kisele vode
• so i biber po ukusu
• 1 dl zejtina
• pakovanje kora – 500gr
• susam za posipanje – opciono

Pripremanje

• skuvati pirinač u posoljenoj vodi, ali paziti da se ne raskuva – potrebno je da ostane čvrsto, a opet dovoljno skuvano zrno i odmah pošto utvrdite da je dovoljno skuvan skinuti ga s vatre i ocediti vodu
• iseckati sitno praziluk i izdinstati ga na malo, ali dovoljno zejtina da ne ostane suv i da se lepo udinsta
• ukoliko volite šargarepu, izrendati je na najsitnije i dodati negde oko sredine dinstanja u praziluk
• sjediniti luk i pirinač, pobiberiti i dosoliti po ukusu
• preostali zejtin izmešati sa kiselom vodom
• porpskati prvu koru ovom tečnošću, staviti preko nje drugu pa i nju porpskati i staviti treću koru preko
• preko treće kore pobacati ravnomerno fil i uviti ih kao rolat
• ređati kore u pleh prekriven pek papirom, tako da se ne dodiruju – da bi sa svih strana dobile rumenu boju i da bi se ravnomerno pita ispekla
• ukoliko volite susam, ostavite malo tečnosti kojom premazujete kore pa sve rolate blago premazati i posipati susamom
• staviti u rernu zagrejanu na 220 stepeni Celzijusa, smanjiti temperaturu na 200 stepeni i peći jedno pola sata, od nosno dok pita ne porumeni

Dopuna: rolati se mogu uviti ovako pa se dobiju „kolca“… ovo je, doduše, pita od domaćih kora, kakva se inače pravi na jugu Srbije i može se filovati svime što nam priroda izdašno daruje

Аутор: Negoslava Stanojević

Zalutala sam u ekonomske nauke, a zapravo pisanje mi je fah. Sve sam manje novinar, a sve više kopirajter i bloger i pomalo pisac. Ako me zavidan broj ljudi zna kao autora priča na zaplanjskom dijalektu, bar 75 puta više njih zna me kao autora nekoliko zanimljivih recepata objavljenih na blogu Negoslava’s, po čemu me već prepoznaju i lokalni prodavci. Jedne godine pola Fejsbuka je pravilo ajvar po mom receptu, a mnogima je to postao, kao i meni, naomiljeniji recept za srpski kavijar. Što mi je “opravdanje” i za učešće u ovom projektu. Види све чланке од Negoslava Stanojević