Crni hleb, kao nekad bakin… narastao i mek kao duša

Ovo što danas kupujemo kao hleb… belo, paučinaste strukture, mamac za nepca koji zahvaljujući oduševljenju čula vida ulazi u naš organizam sa sve aditivima, konzervansima i ostalim, znate već čime, ili ono tamno, zatamnjeno kakaom i ostalim dodacima za prevođenje lakovernih preko vode… to za stanovnika ovih prostora od pre samo jednog veka ne da ne bi bio hleb, nego njime ne bi ni stoku hranio.

Ali šta da se radi. Brzo se živi, brzo se jede, brzo se pretrči pored uputstava, saveta, upozorenja tipa „smanjite unos hleba, jedite zdrav(iji) hleb, izbacite bela peciva iz upotrebe, čim vidite da je hleb pocrneo ko da su ga sunčali, znajte da u njemu nema ni T od trunke brašna kojim se mesi integralni hleb...“ pa nam posle kriv đavo.

Hleb kao bakin
Hleb kao bakin

Juče sam na jednoj radnji videla reklamu- beli hleb, 26 dinara. Oni koji ga jedu verovatno daleko više para od onoga što uštede kupujući ga, daju za lekove. Ili bar za raznorazne zamene za lekove, dodatke ishrani, suplemente.

Zato evo jednog recepta iz kategorije „zdravlje sa zdravim hlebom na usta ulazi“ i epitetima iz naslova.

POTREBNO JE:

  • 1 kg integralnog brašna, brašna od celog zrna pšenice, brašna za crni hleb… ili kako se već nazivaju sva ta brašna koja nude naši marketi (s napomenom da je najbolje kupovati brašna manjih proizvođača za koje kažu da ne stavljaju aditive i konzervanse jer imaju malu proizvodnju, a naravno, još bolje ono brašno mleveno u nekoj od starih potočara, kao pre toliko vekova ranije)
  • 2 do 2,5 kašičuce soli (ovo 0,5 je zbog onih koji stavljaju krupnu morsku so)
  • paketić kvasca
  • duboka šerpa, recimo ona u kojoj pečete slavski hleb

PRIPREMA:

  • Naši stari su hleb pravili tako što bi testo odstajalo preko noći– setite se, za sve žitarice koje koristimo u ishrani kaže se da ih valja naliti vodom i ostaviti da odstoje preko noći. Tako da, ako imate vremena, hleb zamesite uveče i pecite ga ujutru, a ako ga zamesite ujutru pre posla, pecite ga kad se vratite kući.
  • U manjoj posudi izmrvljenu kocku kvasca  izmešati s nekoliko kašika brašna od onog kilograma i dodati se malo mlake vode, kolko da kvasac naraste.
  • U suvoj vanglici izmešati preostalo brašno sa solju.
  • Kad nadođe kvasac, dodati ga u brašno.
  • Mešati- neki to rade isključivo varjačom ali, ruku na srce, nema boljeg mešenja hleba dok domaćica ne umeša svoje šake, bar posle početnog mešanja varjačom.
  • Postepeno dodavati mlake vode toliko da se umesi glatko,  ne previše meko testo. Nema ovde preciznog saveta za neiskusne, rutina se stiče ponavljanjem. Ono, što kažu naše bake i majke- otprilike. Prvi put, drugi… i nećete postati eksperti trećeg puta, ali ćete već debelo korigovati eventualne propuste.
  • Ostaviti testo u vangli, naka naraste duplo, što znači  jedno dva sata da odstoji.
  • Prebaciti testo iz vangle na dasku za mešenje posutu brašnom i mesiti nekoliko minuta, kolko je dovoljno da se oblikuje u glatku loptu. Malo je dlanovima spljeskati da dobije oblik lepinje i ostaviti da odstoji jedno 2,5 sata, pokriveno belom pamučnom krpom. Ovo belo… tako kažu naše bake, a i nauka ima neke teosrije u vezi s tim, što uglavom potvrđuje opravdanost te preporuke.
  • Pola sata pre pečenja uključiti rernu na 250 stepeni i kada je dovoljno zagrejana staviti u nju šerpu u kojoj će se hleb peći, s asve poklopcem, da se zagreje. Dovoljno je jedno 5 – 10 minuta.
  • Izvaditi šerpu iz rerne, posuti je s malo brašna i hleb formiran u pogaču polako staviti u nju.
  • Poklopljeni hleb peći pola sata pa skinuti poklopac i ostaviti da se peče još desetak minuta.
  • Neće da škodi ako imate prskalicu za „fajtanje rerne“ pa malo vode poprskate pre nastavka pečenja.
  • Kada hleb porumeni, izvaditi  šerpu iz rerne, izručiti hleb na krpu i uviti ga da malo odstoji.
  • Hleb postaje mekši ako preko krpe stavite neku dublju vanglu, ali tako da ostane malo prostora ispod, kako bi se sprečila kondenzacija.
Hleb koji može dugo da stoji
Hleb koji može dugo da stoji

Ovaj hleb može da stoji malo duže, odličan je i topao i ohlađen. Dovoljno je posuti ga s malo belog luka u prahu ili s nekim drugim začinima, a budući da dolazi vreme svežeg paradajza (ne mislim na ovaj plastični) idealno će poslužiti i za čuveni srpski specijalitet- mast i lebac, obogaćen zrelim domaćim paradajzom. Ukusnije je nego sa nutelom, a i daleko zdravije, kažu i nutricionisti i lekari.

 

Autor: Negoslava Stanojević

Zalutala sam u ekonomske nauke, a zapravo pisanje mi je fah. Sve sam manje novinar, a sve više kopirajter i bloger i pomalo pisac. Ako me zavidan broj ljudi zna kao autora priča na zaplanjskom dijalektu, bar 75 puta više njih zna me kao autora nekoliko zanimljivih recepata objavljenih na blogu Negoslava’s, po čemu me već prepoznaju i lokalni prodavci. Jedne godine pola Fejsbuka je pravilo ajvar po mom receptu, a mnogima je to postao, kao i meni, naomiljeniji recept za srpski kavijar. Što mi je “opravdanje” i za učešće u ovom projektu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *