Krofne, kao bakine

Umetnost kuvanja? Ili zanat? Ili, kako da napravite krofne moje bake

Volite li da kuvate ili je za vas svaki odlazak u kuhinju gubljenje vremena? Kuvate li po receptu ili se igrate, pa šta ispadne? Kako ja vidim odnos ljudi prema kuvanju:  jedni su savršeni kuvari, zanat drže u rukama, ali bez recepta i tačne mere ne započinju spremanje jela. Drugi će reći da ne umeju ni kafu da skuvaju, dok se treći dobro snalaze u podgrevanju i spremanju jednostavnih jela, najčešće iz nužde jer nema ko to da uradi umesto njih. Postoji i četvrta grupa – to su svi oni sjajni ljudi koji su kuvanje doveli do savršenstva i kad ih gledate kao da zaista gledate stvaranje umetnosti.

nađmamine savršene krofne
nađmamine savršene krofne

I postoje oni poput mene. Dugo sam se branila govoreći da ja ne umem da kuvam. A u stvari istina je da ja volim da se igram u kuhinji i da stvaram nešto što će nahraniti ali i obradovati mene i ljude oko mene. Ne koristim kuvare. Ne znam koliko se tačno soli stavlja u neko jelo, ne bih vam mogla napisati tačan recept ni za šta što sam spremala – jer za mene je recept samo polazna tačka a cilj bude uvek malo levo ili desno od originala. Od mene niko ne očekuje savršenstvo, čak ni ja sama – i dok god bude tako, ja ću se u kuhinji osećati dobro.

Nastavi sa čitanjem „Krofne, kao bakine“

Gulaš sa junećim mesom

Juneći gulaš sa krompir pireom
Juneći gulaš sa krompir pireom

Kulinarstvo često zamišljamo kao dobro savladanu veštinu na pragu umetnosti, kojom barataju samo odabrani. Zapravo, istina je potpuno drugačija, a razlog koji nas navodi na to da kulinarstvo doživljavamo kao živu umetnost jeste vizuelni efekat koji nam se sve češće nameće kao neophodnost sjajnog zalogaja.

Izgled je svakako neophodan, ali ne i suštinski element dobrog zalogaja. Suština svakog jela jeste kvalitet namirnica i finalni ukus. A ukus, miris, tekstura i izgled sačinjavaju sklad i potpuni doživljaj obroka u kojem se uživa. U životu pa i u kulinarstvu najbitnije je voditi se parolom „Manje je više“. Obične, takoreći svedene oblike pripreme hrane ulepšane sa malo dekoracije ili poslužene na drugačiji način od klasičnog možemo doživeti kao umetnost kulinarstva.

Nastavi sa čitanjem „Gulaš sa junećim mesom“

Kako su se hranili srednjevekovni Srbi

Sofra- tradicionalni sto za obedovanje i srednjevekovnom srpskom domaćinstvu
Sofra- tradicionalni sto za obedovanje i srednjevekovnom srpskom domaćinstvu

Danas se u Srbiji puno govori o očuvanju tradicije, uz  evidentnu opasnost od pomodarstva i i izmišljanja nekih elemenata koji ne pripadaju srpskoj tradicionalnoj kulturi. To očuvanje se uglavnom svodi na izgradnju etno sela i otvaranje „etno restorana“ u kojima se služe jela iz tradicionalne kuhinje i sve to u cilju razvoja turizma, a usput su se negde izgubila sećanja na to kako su se nekada u Srbiji spremala jela, koja su se jela kuvala, u čemu su se kuvala, iz čega se jelo i šta se jelo.

Gastronomsko nasleđe nam daje sliku o identitetu nacije.

Na osnovu hrane se može videti kako izgleda društveni život, kako izgleda svakodnevni život porodice i koju ulogu ima hrana u životu te porodice, jer hrana je živo kulturno dobro.

Nastavi sa čitanjem „Kako su se hranili srednjevekovni Srbi“

Bečka kuhinja- biftek s boranijom i supa od belog luka

Tradicionalno se u Beču poznata Saher torta servira sa šlagom. Iako u tom slučaju samo nenametljivi pratilac, slatka pavlaka od koje se mućenjem dobije šlag, nezaobilazan je sastojak u bečkoj, odnosno austrijskoj kuhinji. 

Saher torta
Saher torta

A u popodnevnu kaficu, uz koju obavezno ide i neki kolač, kako Bečlije vole da kažu “melšpajz”, mnogi umjesto mlijeka preferijaju staviti specijalnu kafe pavlaku, masnoće 10-15%. Iako su svjesni štetnosti  kalorija koje pavlaka  sadrži , Bečlijama je uživanje u hrani na prvome mjestu, te se tako nerado odlučuju na neku zdraviju varijantu, mada je trend zdrave ishrane u primjetnom porastu.

Nastavi sa čitanjem „Bečka kuhinja- biftek s boranijom i supa od belog luka“

Kako sam dobila kecelju s prasićima

Recept u rukopisu
Recept u rukopisu

Ah, to kuvanje! Šerpe, lonci, milioni kašika, kašičica i noževa, prljavih kuhinjskih krpa i posuđem zatrpana sudopera. Ali, kad jelo ispadne dobro i svi te pohvale, zaboraviš na dugotrajno stajanje kraj šporeta i dosadno obrtanje varjače kroz razne varijante bešamel sosova i kremova.

Moj prvi susret sa šporetom bilo je pravljanje kokica. Prvi put sam tu razdraganost rasprskavanja kukuruznih zrna koja lupaju po poklopcu šerpe videla kao dete kod moje stare komšinice. I odmah mi se dopalo i pomislila sam da ću kad porastem i ja tako isto. Ali, nisam imala živaca da to dočekam, pa sam sa najboljom drugaricom to ipak uradila par godina kasnije i zamalo nismo spalile njenu kuhinju. To me je ipak naučilo da budem strpljiva.

Nastavi sa čitanjem „Kako sam dobila kecelju s prasićima“