O mačkinom jeziku, Švarcvaldu i sremačkim kuvaricama

Švarcvald torta
Švarcvald torta

U našoj kući u Rumi, dok sam bila devojčica, uvek se jelo jednostavno. Nedeljom supe, sosa i mesa, rinflajša. U prevodu sa nemačkog  rinflajš (rindfleisch) je goveđe meso. To je meso koje je kuvano u supi, pa se onda izvadi i može se jesti sa sosom. U Vojvodini se pod rinflajšom smatra kuvano goveđe meso (ali i uopšte meso iz supe), kuvani krompir i sos – najčešće od paradajza.

U vojvođansku kuhinju sosovi su donešeni iz austrijske kuhinje, koja ih je preuzela od Francuza. Sosovi se uglavnom prave od proprženog brašna na masnoći. Tek kao odrasla, probala sam recimo sos od višanja, u mom detinjstvu, bio je to beli sos od belog luka, ili mirođije, a najčešće crveni, od paradajza. Kuvala je moja baka Spasenija, mamina mama, čiji muž je, moj deda, za vreme zarobljeništva u Drugom svetskom ratu bio u Nemačkoj. Baba je sumnjala da je deda, da bi preživeo, tamo daleko imao drugu ženu, pa je da mu se omili, posle rata prihvatila nemačke običaje u kuhinji. Od njih nije odustajala ni kad je deda Steva, lepotan i pijanac, umro. Kod nas se u kući znalo reda. Dakle, nedeljom pre pečenja i krompirića, supa sa ogromnim griz knedlama, ili rezancima koje je baba mesila, zlatnožutim i hrapavim. Posle toga kolači, štrudle od rastezanog koje je sama razvlačila, krofne, štanglice. Ja sam posebno volela jedan kolač, koga i sama nekad pravim. Volim rezak miris limuna u kombinaciji sa čokoladom.

Nastavi sa čitanjem „O mačkinom jeziku, Švarcvaldu i sremačkim kuvaricama“

Prebranac bez premca

„Negoslava,
nisam volela da jedem pasulj do danas, kada sam ga spremila na Vaš način.
Veliko Vam hvala na istom. Pozdrav.“- ovo je samo jedan od komentara  na mom prvom blogu  koji sam citirala radi uverljivosti za one koji se kolebaju da li da uopšte probaju spremanje pasulja prebranca po ovom receptu. Dobro, način nije „moj“  u smislu autorstva, jer je prebranac staro jelo sa ovih prostora koje je vekovima opstalo u izvornom obliku, uz neke sitne cake koje su ga samo poboljšavale i činile ga primamljivijim za nepca.

Izdinstani crni luk
Izdinstani crni luk

Osnovni sastojci prebranca su pasulj, mast ili zejtin, crni luk, mnoooooogo crnog luka i aleva paprika. 

Nastavi sa čitanjem „Prebranac bez premca“

Brzopotezna pita- karfiol i praziluk

Pita od karfiola i praziluka
Pita od karfiola i prazluka

Kao i sve zaposlene žene i ja sam često u stisci sa vremenom. Dešava mi se ponekad da ne skuvam ručak danas za sutra pa iz tog razloga uvek gledam da imam nekog „džokera u rukavu“. Upravo jedan od tih džokera jeste i ova jednostavna, ali ukusna pita od karfiola i praziluka.

 

Oni koji me dobro poznaju i prate moj blog ŠtaSeKuva, znaju već da nisam neki mesaroš, kao i da volim brza i jednostavna jela koja se spremaju u rerni. Pita od karfiola i praziluka je jedan od mojih brzopoteznih recepata, a nastala je sasvim slučajno, u trenutku kada sam trebala spremiti nešto na brzinu od namirnica koje sam imala u frižideru.

Nastavi sa čitanjem „Brzopotezna pita- karfiol i praziluk“

Nemački Stollen kolač

Dve je godine kako živim u Nemačkoj, a da uživam u njihovoj kuhinji, kao prava vojvođanka, moram priznati da uživam. Zato, ako želite da probate tradicionalni kolač koji je ovde jako popularan i svaka kuća ga pravi sama ili kupuje kod Schmit-a u kraju, onda je ovo recept za vas.

nemački Stollen kolač
nemački Stollen kolač

Nastavi sa čitanjem „Nemački Stollen kolač“

Sećanje na Istanbul- rižoto

Pre tri godine sam krstarila Bosforom. Od svega što sam u tih desetak dana svom nepcu priuštila, jedino je ukus pirinča ostao neprežaljen. Dugo sam tražila recept po kom ga prave ali ni jedan nije bio ni približno onome što sam te noći kada smo uplovljavali u godinu Zmaja, probali.

istanbulski rižoto
istanbulski rižoto

Onda sam počela da eksperimentišem i najpribližnije ukusu je recept koji sam iz svega toga dobila, a podeliću sa vama.

Nastavi sa čitanjem „Sećanje na Istanbul- rižoto“

Krofne, kao bakine

Umetnost kuvanja? Ili zanat? Ili, kako da napravite krofne moje bake

Volite li da kuvate ili je za vas svaki odlazak u kuhinju gubljenje vremena? Kuvate li po receptu ili se igrate, pa šta ispadne? Kako ja vidim odnos ljudi prema kuvanju:  jedni su savršeni kuvari, zanat drže u rukama, ali bez recepta i tačne mere ne započinju spremanje jela. Drugi će reći da ne umeju ni kafu da skuvaju, dok se treći dobro snalaze u podgrevanju i spremanju jednostavnih jela, najčešće iz nužde jer nema ko to da uradi umesto njih. Postoji i četvrta grupa – to su svi oni sjajni ljudi koji su kuvanje doveli do savršenstva i kad ih gledate kao da zaista gledate stvaranje umetnosti.

nađmamine savršene krofne
nađmamine savršene krofne

I postoje oni poput mene. Dugo sam se branila govoreći da ja ne umem da kuvam. A u stvari istina je da ja volim da se igram u kuhinji i da stvaram nešto što će nahraniti ali i obradovati mene i ljude oko mene. Ne koristim kuvare. Ne znam koliko se tačno soli stavlja u neko jelo, ne bih vam mogla napisati tačan recept ni za šta što sam spremala – jer za mene je recept samo polazna tačka a cilj bude uvek malo levo ili desno od originala. Od mene niko ne očekuje savršenstvo, čak ni ja sama – i dok god bude tako, ja ću se u kuhinji osećati dobro.

Nastavi sa čitanjem „Krofne, kao bakine“

Gulaš sa junećim mesom

Juneći gulaš sa krompir pireom
Juneći gulaš sa krompir pireom

Kulinarstvo često zamišljamo kao dobro savladanu veštinu na pragu umetnosti, kojom barataju samo odabrani. Zapravo, istina je potpuno drugačija, a razlog koji nas navodi na to da kulinarstvo doživljavamo kao živu umetnost jeste vizuelni efekat koji nam se sve češće nameće kao neophodnost sjajnog zalogaja.

Izgled je svakako neophodan, ali ne i suštinski element dobrog zalogaja. Suština svakog jela jeste kvalitet namirnica i finalni ukus. A ukus, miris, tekstura i izgled sačinjavaju sklad i potpuni doživljaj obroka u kojem se uživa. U životu pa i u kulinarstvu najbitnije je voditi se parolom „Manje je više“. Obične, takoreći svedene oblike pripreme hrane ulepšane sa malo dekoracije ili poslužene na drugačiji način od klasičnog možemo doživeti kao umetnost kulinarstva.

Nastavi sa čitanjem „Gulaš sa junećim mesom“

Kako su se hranili srednjevekovni Srbi

Sofra- tradicionalni sto za obedovanje i srednjevekovnom srpskom domaćinstvu
Sofra- tradicionalni sto za obedovanje i srednjevekovnom srpskom domaćinstvu

Danas se u Srbiji puno govori o očuvanju tradicije, uz  evidentnu opasnost od pomodarstva i i izmišljanja nekih elemenata koji ne pripadaju srpskoj tradicionalnoj kulturi. To očuvanje se uglavnom svodi na izgradnju etno sela i otvaranje „etno restorana“ u kojima se služe jela iz tradicionalne kuhinje i sve to u cilju razvoja turizma, a usput su se negde izgubila sećanja na to kako su se nekada u Srbiji spremala jela, koja su se jela kuvala, u čemu su se kuvala, iz čega se jelo i šta se jelo.

Gastronomsko nasleđe nam daje sliku o identitetu nacije.

Na osnovu hrane se može videti kako izgleda društveni život, kako izgleda svakodnevni život porodice i koju ulogu ima hrana u životu te porodice, jer hrana je živo kulturno dobro.

Nastavi sa čitanjem „Kako su se hranili srednjevekovni Srbi“

Bečka kuhinja- biftek s boranijom i supa od belog luka

Tradicionalno se u Beču poznata Saher torta servira sa šlagom. Iako u tom slučaju samo nenametljivi pratilac, slatka pavlaka od koje se mućenjem dobije šlag, nezaobilazan je sastojak u bečkoj, odnosno austrijskoj kuhinji. 

Saher torta
Saher torta

A u popodnevnu kaficu, uz koju obavezno ide i neki kolač, kako Bečlije vole da kažu “melšpajz”, mnogi umjesto mlijeka preferijaju staviti specijalnu kafe pavlaku, masnoće 10-15%. Iako su svjesni štetnosti  kalorija koje pavlaka  sadrži , Bečlijama je uživanje u hrani na prvome mjestu, te se tako nerado odlučuju na neku zdraviju varijantu, mada je trend zdrave ishrane u primjetnom porastu.

Nastavi sa čitanjem „Bečka kuhinja- biftek s boranijom i supa od belog luka“

Kako sam dobila kecelju s prasićima

Recept u rukopisu
Recept u rukopisu

Ah, to kuvanje! Šerpe, lonci, milioni kašika, kašičica i noževa, prljavih kuhinjskih krpa i posuđem zatrpana sudopera. Ali, kad jelo ispadne dobro i svi te pohvale, zaboraviš na dugotrajno stajanje kraj šporeta i dosadno obrtanje varjače kroz razne varijante bešamel sosova i kremova.

Moj prvi susret sa šporetom bilo je pravljanje kokica. Prvi put sam tu razdraganost rasprskavanja kukuruznih zrna koja lupaju po poklopcu šerpe videla kao dete kod moje stare komšinice. I odmah mi se dopalo i pomislila sam da ću kad porastem i ja tako isto. Ali, nisam imala živaca da to dočekam, pa sam sa najboljom drugaricom to ipak uradila par godina kasnije i zamalo nismo spalile njenu kuhinju. To me je ipak naučilo da budem strpljiva.

Nastavi sa čitanjem „Kako sam dobila kecelju s prasićima“